Objavljeno: petak, 21. februar 2014.

Ovacije u Simfonijskom

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dalibor Marković

simfonijski55U protekloj , veoma burnoj nedelji, teško je bilo zaokupiti i privući pažnju nekoj publici koja je imala snage da se odupre događajima i odagna misli od neke “svakidašnjice” koja je potresala Niš i njegove stanovnike.

U izajavama koje su se mogle čuti, „kome je sada do muzike“ mislim da upravo tu i leži odgovor i poenta bavljenja umetnošću – nastaviti dalje i ići ka svome cilju.

Možda ne možemo promeniti svet ali ga možemo učiniti boljim.

Mislim da je to i bila krilatica mr Milene Injac koja je na svoj maestralni način dirigovanja i vođenjem niškog simfonijskog orkestra pokazala svoju želju da dela koja su do sada izvođena nebrojeno puta u Nišu učini zanimljivijim i malo drugačijim.

Spremnost i odlučnost, dirigentski stav i muzika koja traži celog muzičara da joj se posveti i usmeri svoje izvođenje ka njoj, pokazali su nam da nije lako biti dirigent klasičnom delu poput uvertire Fidelio Ludviga van Betovena gde je u pojedinim trenucima orkestar zazvučao baš “betovenski”, dajući nadu da možda stižu i bolja vremena za ovu instituciju i da ćemo uskoro čuti kompozicije velikih kompozitora poput Riharda Štrausa, Riharda Vagnera i mnogih drugih. No, Fidelio je zvučao dosta pristojno, ali u nekim delovima primećuje se odsutnost muzičara da se u mislima posveti izvođenju te je dolazilo do određenih ritmičko-intonativnih nesuglasica u pojedinim ansamblima tako da je to narušavalo “klasični” momenat samog dela.

simfonijski44Simfonija br. 3 Ludviga van Betovena, delo je koje spada u bisere ovog kompozitora i delo koje, može se reći, omiljeno kod dirigenata još od studija pa i u zrelim godinama kada stasava i sama ličnost dirigenta.

U neformalnom razgovoru posle koncerta, dobio sam informaciju od g-đe Injac da je ovo jedno od retkih dela koje nije stalno na njenom repertoaru ali da joj spada u omiljena dela velikog kompozitora.

– Teško je, ali i veliki izazov naći nit koja povezuje sva četiri stava simfonije jer celo delo traje nekih pedesetak minuta gde se slušaocu moraju predstaviti sva četiri stava u potpuno novom a prepoznatljivom ruhu klasičnog.

Mislim da je mr Injac uspela u tome, dajući orkestru snagu svojim stavom i odlučnošću ali i potpuno spremnom partiturom jer je vodila ansambl i izborila se sa mnogim teškim delovima cele simfonije. Orkestar je delao kako dirigent traži ali nedostaje osnovna karakteristika klasičnog stila, pogotovo kod ranih Betovenovih simfonija a to je crno-belo, tj. muzika kontrasta, ali to je već priča za sebe gde bi trebalo muzičari da porade i na svojoj izvođačkoj tehnici jer dirigent nije svemoguć i, svakako, ne može sam izvesti delo.

Posle pauze, nastupila je mr Jovaka Kerković Aranđelović, pijanistkinja, koja u svojoj biografiji ima poveći spisak nastupa i stručnih usavršavanja kod velikih majstora pijanizma poput Krpana, Valdme, Štarkmana . . .

Na programu je bio Listov klavirski koncert br. 2, A-dur. Svakako, jedno od dela velikog kompozitora koje nije kapitalno ali zahteva potpunu posvećenost prilikom izvođenja. Pijanistkinja je delovala sigurno i držala je celu situaciju pod kontrolom u saradnji sa dirigentom a to se primetilo čestim razmenama pogleda prilikom prelaska iz jednog u drugi deo koncerta. Naime, sam koncert je podeljen na 6 etapa ili delova koji su potpuno različiti ali povezani virtuoznim pasažima i emotivnim laganim delovima. Svoj pečat, mr Kerković Aranđelović dala je u laganim stavovima koncerta gde je pokazala da je umetnik koji prati melodiju, ume da prepozna poentu cele priče ali i da vodi situaciju i pokaže svoj pijanistički stav.

Nažalost, stanje instrumenta nije najbolje tako da se mnogi virtuozni delovi u forte dinamici jednostavno nisu dovoljno čuli i došli do izražaja ali, i to je priča za sebe i nije tema ovog izlaganja.

Svakako, treba naglasiti i podvući virtuoznst pijanistkinje koja je na kraju koncerta dobila desetominutne ovacije i zadatak da se uskoro pojavi opet na sceni nekim novim delom.

Vaš komentar: