Nišlijka Suzana Đorđević (47) sa suprugom Marjanom organizovala je 11. oktobra pravo iznenađenje u amfitetatru u Niškoj Banji gde je napravila pravo iznenađenje za sina Darka (24) koji se pre četiri odrekao školarine kako bi taj novac bio namenjen za hemoterapiju i lečenje svoje majke. Na video materijalu se vidi dirljiv trenutak kada su Darka sačekali prijatelji i drugari u amfiteatru u Niškoj Banji.
Suzana, službenica JKP „Medijane“ je obolela od kancera hipofize (žlezda ispod vrata) i to je bio pravi šok za porodicu 2014. godine. Darko je tada završio prvu godinu studije prava. Đorđevići su bili u iskušenju dok Darko nije „presekao“ i rekao da se novac od školarine upotrebi za mamino lečenje. Čak je posle toga odlučio da ode na Maltu i konobariše kako bi slao novac za majkino lečenje. I zaista je to učinio.
Suzana je u organizaciji ovog večernjeg iznenađenja zahvalnosti imala veliku podršku Darkovih drugova. Od njega se krilo da će ga u amfitetatru sačekati pedesetak drugova, maminih i tatinih prijatelja. On je pre par dana stigao na odmor u Nišku Banju sa Malte gde sada želi da nastavi studiranje prava.
Bilo mu je malo sumnjivo u četvrtak uveče kada ga je drug poveo sporednom stazom „da mu nešto pomogne“. Čudno mu je bilo kada je naišao na natpis na stazi u banji gde je pisalo „Možda nisi malteški vitez, ali si naš heroj“. Dolazeći prema amfiteatru gde je totalni mrak zbunile su ga i upaljene svećice koje su osvetljavale stazu.
Auuuu, ljudi! Pa, šta, uh….? Šta reći, sem jednog „veliko hvala“ – bila je njegova prva reakcija kada se pojavio ispred prijatelja i roditelja. Tada je Suzana raširila ruke i kroz suze prošaptala „Sine moj…“. Zagrli su se jako i snažno, a u „publici“ se prolomio aplauz, a mnogi su zbog dirljivog trenutka pustili i po koju suzu.
Upaljeno je desetak štapina vatrometa, a na ovaj događaj je došao i njegov drug iz Ohrida u Makedoniji koga dugo nije video. Dugari i drugarice su držale natpis. Suzana nije mogla da zaustavi suze pa se zato tu pojavio video projektor gde se svima obratila na jedan vrlo iskren i emotivan način.
Često razmišljam kako jednoj srećnoj porodici naiđe nepremostiva prepreka, kada će ti život namestiti neki novi test, novu igru. Nikada neću da zaboravim kako si me jednom kada nisam mogla da se krećem, uhvatio za ruku. Tada sam znala da moram da pobedim, da moramo da pobedimo. Sve svoje planove ostavio si po strani i bio si moja ruka vodilja. Sećaš se jednog dana kada si mi pomagao da ponovo prohodam. Šta si mi rekao? „Mama danas pet, sutra deset i za nedelju dana bićeš opet kao pre“. Sada mogu da kažem da smo zajedno učinili moguućim, ono što je bilo nemoguće. Postao si čovek na koga smo svi ponosni – rekla je Suzana izmešđu ostalog.
Posle ovog specifičnog događaja zahvalnosti, svi prijatelji su se uputili prema Nišu gde je Suzana, inače u Nišu poznata kao uporna sindikalka, u „Svetinom kutku“, zahvalila prijateljima – „pijačarima“ koji su bili pored nje kada joj je bilo najteže. Mnogi od ovih prijatelja su kazali „da je nju izlečila medicina, ali pre svega entuzijazam i hrabrost“.
Marijan Đorđević je kazao da su se u Niškoj banji našli oni ljudi koji su se u pola dana ili noći odazivali kada je trebalo pomoći i da imati takve prijatelje i porodicu je neprocenjivo blago.
Suzana je suzbila rak
Kancer hipofize je jedno teško oboljenje gde se hemoterapijom zrači ceo deo glave. često sam bila strašno demoralisana, ali smo sada svi uspeli da suzbijemo rak tako da sam posle trogodišnje remisije dobro, a terapija su mi sada tablete. Takva vrsta kancera može više nikada da se ne pojavi – priča nam Suzana.
tekst M. Smiljković