Grad Niš, odnosno Direkcija za javni prevoz nagradila je Zorana M Đorđevića tada radnika Nišekspresa, negdje krajem novenbra 2015. godine kao Najljubaznijeg konduktera u Nišu.
Nagrada nije bila bez osnova, imao je neki poseban, domaćinski, odnos prema putnicima.
Prosto je bilo zanimljivo biti u vozilu u kome je radio.
Polovinom maja 2017. godine taj Najljubazniji kondukter proglašen je tehnološkim viškom!? Nije jedini u Nišu koji ostao bez posla. Možda iz razloga što je bio nagrađen ili što je bio uočljiv na radnom mestu prepoznatljiv je i sada mnogima u prolazu.
Nema više one veselosti i raspoložnjea za šalu kao ranije kod njega. Zapravo nema upošte raspoloženja.
Briga je slomila ovog nekad veselog i da raspoloži druge uvek spremnog čoveka.Znamo nije jedini koji je tako prošao u ovom gradu, ali šta odgovorni preduzimaju da pomognu onim koji su u takvoj situaciji, onima koji su izgarali na svom radnom mestu, a onda ostali bez istog zbog svoje greške, koja nije ni za opomenu, a kamo li kakvu težu sankciju.
Mnogo je u Nišu Zorana i ne bi valjalo da im tolio padne mrak na oči da počnu izgoniti pravdu.
Odgovorni nek razmisle o tome.
Videh Zorana prije neki dan kod pijace, tamo kod pošte na onom semofaoru prema pijaci, naslonjenog na drvo gleda kroz mene, ne prepoznaje me, a često smo konaktirali dok je radio.
Znam da je bio raspoložen prema putnicima i kad ostane sam Zoran sa svojim brigama pravi profesionalac.
Sada neprepoznatljiv, dezorijentisan i u nekom svom vilajetu, prosto da se naježiš.
Koliko takvih ima.
Zato ovo i napisah, da bar malo sebi olakšam.