Objavljeno: ponedeljak, 12. februar 2018.

„Slučaj Radnički“ pred Ustavnim sudom

Fudbalski klub Radnički iz Niša podneo je žalbu Ustavnom sudu, zahtevajući da se odloži izvršenje pravosnažne presude Vrhovnog kasacionog suda, kojom je Zoranu Bankoviću priznato pravo na povraćaj 9.960.418 dinara, koje je 2006. godine, kao predsednik Upravnog odbora kluba, pozajmljivao igračima i drugim sportskim radnicima, čime je „doprineo funkcionisanju kluba koji je bio u blokadi“.

Radnički je, zbog ovakve presude, podneo i krivičnu prijavu specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, a obratio se i Ministarstvu pravde. Sam Banković je, pak, uveren da je presuda potpuno pravična i da treba da bude izvršena.

Banković, koji je, inače, bio fudbaler Radničkog, Crvene zvezde, OFK Beograda i drugih klubova, a godinama unazad je i preduzetnik u građevinarstvu, zatražio je da mu te pozajmice budu vraćene nakon bezmalo deset godina. Viši sud je u parničnom postupku presudio u njegovu korist, Apelacioni sud je poništio tu presudu i odlučio u korist Radničkog, koji inače negira ovu pozajmicu i njenu legalnost, a sve to dodatno je „zakomplikovao“ Vrhovni kasacioni sud koji je prihvatio pravno stanovište Višeg suda. Za to vreme Radnički i dalje finansijski tavori, a njegovi predstavnici tvrde da bi isplata Bankoviću mogla čak i da ga „ugasi“.

U ustavnoj žalbi tražimo da Ustavni sud utvrdi da je presudom Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i pravo na imovinu. U svim prethodnim sudskim postupcima, naime, nikada nije izvršen uvid u originale priznanica o pozajmici, pošto oni nisu ni podneti, već postoje samo fotokopije, koje pri tom nemaju ni delovodni pečat, ni datum, niti se vidi ko daje pozajmicu. U tim nezakonitim priznanicama navodi se da je pozajmica na ime fudbalera i ostalih trećih lica, a ne na ime FK Radnički, tako da Banković može naplatiti potraživanja od njih. Pojedini potpisnici priznanica kasnije su za te iste iznose tužili Radnički i prinudnim putem naplatili svoja potraživanja prema klubu, što dokazuje da se Bankovićeva pozajmica ne može smatrati zajmom klubu. Ne postoji nijedna odluka UO Radničkog kojom se odobrava uzimanje zajma od Bankovića, niti postoji bilo kakav ugovor o zajmu između njih. Takođe, pozajmice uopšte nisu proknjižene u poslovnim knjigama Radničkog, kaže za Danas klupska advokatica Ivana Panajotović.

U ustavnoj žalbi kluba navodi se i primedba da je Banković u reviziji pred Vrhovnim kasacionim sudom tražio „ukidanje“ presude drugostepenog, Apelacionog suda, a da je sud sam „proširio ovaj zahtev“ i „preinačio“ presudu. Sama presuda Vrhovnog kasacionog suda ne sadrži obrazloženje. U njoj se „prepisuje“ odluka prvostepenog, Višeg suda, kojom je utvrđeno da je Radnički dužan da isplati Bankoviću 9.960.418 dinara, uprkos tome što je veštak finansijske struke, na osnovu priznanica, utvrdio da njegovo davanje iznosi ukupno 7.364.292,11 dinara. U žalbi se podseća i da je Vrhovni kasacioni sud prethodno, „a u identičnoj situaciji“, odbio Bankovićev zahtev za revizijom jer je to plaćanje izvršeno mimo računa.

Moje pozajmice bile su i tri puta veće od cifre koja se navodi u presudi Vrhovnog kasacionog suda. Tokom cele 2006. godine, kada sam bio predsednik Radničkog, račun kluba bio je u blokadi, tako da bi se on bez novca koji sam davao sigurno ugasio. Pozajmice su bile spas za klub, to znaju igrači, a zna i ceo grad. Niko nikada u istoriji kluba nije dao novac Radničkom iz svog džepa. Osim toga, klubu sam ostavio i 12 apartmana za fudbalere u trajno vlasništvo. Ni sada ne želim da kažem nijednu ružnu reč protiv Radničkog, a njegovoj sadašnjoj upravi želim sve najbolje. Radnički volim najviše na svetu, on mi je sve dao, kao i drugi klubovi u kojima sam igrao – rekao je Banković za naš list.

On je kazao da originale priznanica nije priložio na sudu jer su oni nakon njegove ostavke ostali u Radničkom, koji, „naravno, neće da ih dostavi“. „Priznaje“ da na novac koji je davao fudbalerima na ime plata nisu plaćani porezi i doprinosi, te objašnjava da je to zbog toga što plate nisu isplaćivane preko računa kluba, pošto je račun bio u blokadi.

Pred Višim sudom je, uostalom, devet svedoka jasno reklo da sam ja davao taj novac, kako bi klub mogao da funkcioniše. Zar to nije dovoljno? Hvala bogu što je Aleksandar Vučić počeo da uspostavlja pravnu državu, pa je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu u kojoj se to priznaje – kazao je Banković.

U presudama Višeg i Vrhovnog kasacionog suda navodi se da su zahvaljujući Bankovićevim pozajmicama, a uprkos blokadi klupskog računa, u tom periodu fudbalerima i sportskim radnicima ipak „isplaćivane premije i obeštećenja, stanarine, troškovi prevoza, isplate po sudskim rešenjima“. Tim novcem su, kako se navodi, plaćane i „redarske služe i obezbeđenje, telefonski računi, krečenje prostorija, izrada džinglova, kupovina sportske opreme…“. U njima se navodi da su članovi UO na dan kada je Banković podneo neopozivu ostavku, dakle naknadno, „upoznati sa informacijom da je on iz svojih ličnih sredstava izdvojio ukupno 9.960.418 dinara“. Istog dana, kaže se u presudama, Radnički je obavestio i niškog gradonačelnika, predsednika Skupštine grada, načelnika Uprave za kulturu, obrazovanje i sport, kao i „predsednika Gradskog odbora G17 plus, resorno zaduženog za sport“ o Bankovićevim pozajmicama.

Sud priznaje dug na „majke mi“

Viši i Vrhovni kasacioni sud su poklonili poverenje Bankoviću bez iole validnih dokaza, na „majke mi“. Kako neko može da uživa sudsku zaštitu, a bio je nesavestan, i moguće da je izvršio i neka krivična dela, kao što je utaja poreza, oštećenje poverilaca i kršenje Zakona o platnom prometu. Moguće je da je on davao neki novac nekim igračima, mi to ne znamo, jer je sve išlo na crno, mimo platnih knjiga, na ruke, u evrima… Presuda Vrhovnog kasacionog suda je poražavajuća za srpsko pravosuđe, ocenjuje za naš list predsednik Skupštine Radničkog Radan Ilić.

Z. Miladinović (List Danas)

1 komentar
  1. shaft kaže:

    Bruka!Ceo grad zna da je Bane iz dzepa pomagao Radnicki!Ali,dodjose divlji…

Vaš komentar: