Tekst Turbo književnost, koji je pre dva dana objavljen na našem sajtu, podsetio me je na nekoliko momenata koji postaju konstanta naše turbo kulture i turbulentnog (turboletnog) vremena.
Najpre, Sajam knjiga u Beogradu i reklamiranje knjiga ispred hala.
Književnosti nije mesto na bilbordima, među kafom, automobilima, kozmetikom i političkim strankama koje se reklamiraju na ovaj način. Knjiga jeste proizvod, ali ne u grubom smislu te reči.
Na tim bilbordima, iz godine u godinu, uvek isto sveto trojstvo: Sanja Marinković, Jelena Baćić Alimpić i Suzana Mančić.
Ova prva, sudeći po naslovima knjiga, opsednuta traženjem eliksira mladosti i formule kako imati 40 godina, 13 kilograma i biti živ, ova druga koja je od vođenja estradnih abrova ko-je-koga najednom prešla u stanje večnog pms-a i melodramatizaciju otkucaja zaljubljenog srca (pa bi uz knjige mogla da prodaje i paket maramica) i treća, porno diva u pokušaju, inače meni najsimpatičnija od te trojke, koja piše, ako sam dobro razumela, o slatkoći grehova.
Povremeno im se tu pridruži i drugarica Marijana Mateus, koja u rasponu različitih poslova stigne i da objavi roman, te da nam veštim kombinovanjem naracije i deskripcije približi LV torbu koju je njena junakinja nosila onda kada je čedno uskočila u njegov BMW.
Tolstojevski sve to njihovo, svakako, ne bi umeo da opiše, a Spek ne bi znao da analizira put kojim se sve češće ide.
Svojevremeno je poznati srpski književni kritičar i univerzitetski profesor Aleksandar Jerkov pisao o ovakvim pojavama u književnosti, nazvavši ceo taj pravac voditeljskom književnošću. Mi se sablažnjavamo i podsmevamo, a one zaista obezbedile sebi pravac. Mi mlatimo praznu slamu, a one mlate novac.
Ono najgore u vezi sa njihovim knjigama nije zarada koju su im te i takve knjige donele, već estradni duh koji su uneli u književnost, u knjižare i sajmove, u prekomerno estradizovane medije, na čitaoce koji se laktaju u redu ne bi li uz njihovu knjigu dobili i njihov potpis.
Drugi momenat koji se vezuje za turbo književnost, jesu sva ona turbo pisanija i turbo spisateljske ambicije koje nemaju podršku grandioznih sponzora, pa ostaju manje popularna, ali ne i manje uporna da budu primećena.
Reč je o stvaralaštvu na Fejsbuku: možete tu naići na blistave misli, ali i gomilu isforsiranih tvorevina, kako je to jedna talentovana pesnikinja iz Niša objasnila (parafraziram): svaku misao/koju u stihove staviš/misliš da/pesma je.
FB književnost nastala je po principu: videla žaba da se konji kuju.
Jedni digli noge, drugi digli ruke.
Treći momenat je, zapravo, izvedenica iz turbo književnosti, koja sa njom ima dodirnih tačaka u turbo-nagonu, a o kojoj bi se mogao napisati poseban esej. To je turbo intelektualizam, pomama koja se javlja među onima koji bi hteli da budu borci protiv estradizma, a od estrade po ponašanju nisu mnogo odmakli.
Poznajem osobu koja usmerava sve svoje snage na sticanje moći. Ona ne želi da bude u trendu, ali zato je na Megatrendu. Ona ne želi da bude neobrazovana, jer kopča u svojoj zmijolikoj inteligenciji da je obrazovanje ključ koji otvara sve brave, ali obrazovanje je poistovetila sa sticanjem titula i štancanjem radova, koji joj, avaj, pišu drugi, a ona dalje uspešno promoviše.
Čak i da sama piše svoju doktorsku disertaciju, s obzirom na estradne motive koji je vode, oblasti kojom se bavi doprinosi kao što su voditeljke doprinele razvoju književne misli.
Ako nam je književnost postala turbo, stručni radovi su nam, osim turbo, postali i papagajski.
Srpska kultura i nauka da bar tonu kao Titanik, ali tonu kao trošan ribarski čamac. Od toga da je minut do 12, došli smo do minuta ćutanja i u nedostacima pravih reakcija, do produžetaka tih minuta.
Preti nam dugotrajna tišina.
Na kraju mi padaju na pamet stihovi, odnosno, naslov zbirke sjajnog niškog slem pesnika Gorana Živkovića – Spalipačitaj.
U slučaju ovakve književne i naučne delatnosti, bez vređanja hartije, izdavača i onoga što su autori uložili u napisano, Goranov stih je metaforički primenjiv.
I sa svojom obrnutom logikom, u asocijativnom poigravanju, nažalost, često smisleniji od čitanja određenog štiva.