Šta se iz sata u sat događalo tokom boja na Čegru?

Na današnji dan se kod Niša odigrao čuveni boj na Čegru 1809. godine. Tačnije boj se zbio kod sela Kamenica gde je tadašnja srpska vojska krenula da vraća teritorije od okupacije Osmanlija. Boj je predvodio Stevan Sinđelić. Posle završetka bitke, Turci su dali da se od lobanja srpskih napravi „Ćele kula“ – jedinstveni spomenik koji dovoljno govori o slobodarskoj misli u Nišu. Mnogo kasnije Srbi su vratili Niš pod svoje okrilje, a ova bitka predstavlja početak oslobođenja Niša od viševekovnog ropstva pod Turcima. Zvanične delegacije danas će položiti vence na Čegru čime će biti obeležen parastos srpskim junacima.

Kamenički boj uglavnom se odigrao na Čegru 31. maja 1809. a o tome kako je tekao boj na Čegru piše najnoviji broj časopisa „Slovo juga“:

Srbi

Srpska vojska po dolasku sa Deligrada na Popadniku i iznad sela Kamenice preduzela je mere: da se izabrani položaj, što bolje utvrdi, posedne i brani.

a) Jačina trupa:

Jačina trupe pod komandom Miloja Petrovića Trnavca, za koga tvrde da je bio dotle samo starešina bećara i kao komandant običnih sposobnosti, drži se da je bila:

• Pešadija: oko 16.000 vojnika;
• Konjica: oko 2.000 vojnika, koju je pak pre boja odveo nešto Hajduk Veljko a posle njega na 2-3 dana ostatak od 600 konjanika Petar Dobrnjac;
• Artilerija: 2 poljska, 2 šestofuntaša i 7 za šanac topova.

b) Raspored trupa:

Raspored trupa bio je po šančevima:
Desno krilo na Repištu sa jednim malim više bočnim zakriljem na Popadiki, pod komandom Ilije Barjaktarovića, vojvode Paraćinskog.

Centar:

• Na Ravništu kod Kamenice pod ličnom komandom glavnog komandanta Miloja Petrovića Trnavca;
• Kod Donjih Matejevaca ispod Ravništa bili su u zasebnom šancu bećari Miloja Petrovića Trnavca;
• Levo krilo pod Belim Bregom blizu Gornjih Matejevaca pod komandom Petra Dobrnjca, a tu je bio i Hajduk Veljko sa svojom konjicom.
• Rezerva na Temenom Vrhu pod komandom Paulja Matejića, vojvode Mlavskog.
• Prednji položaj na Čegru pod komandom Stevana Sinđelića, vojvode Resavskog, koji je imao kako tvrde 3.000 pešaka Resavca i 3 topa, dok konjice nije imao.

Turci

Turska vojska u polovini maja 1809. god. Imala je oko Šumle oko 40-50.000 ljudi. Njen glavni komandant Jusuf Paša, pošto su Rusi odstupili od Brajile ka Šerebešti i nije bilo bojazni, da će preći preko Dunava, naredio je, da se izdvoji od te vojske i pošalje:

• Ka Vidinu protiv Srbije 10.000 ljudi.
• Ka Ćustendilu i odatle ka Nišu pod komandom Ismail Beja 20.000 ljudi.

a) Jačina trupa:

Jačina trupe mogla je prema tome biti kod Niša pod komandom bistrog i energičnog Huršid Paše oko 30-35.000 ljudi i to:

• Stalni garnizon Niša sa 3 paše: Mustafa Paša – Đakovački, Mahmut Paša – Prizrenski i Malić – Džinić Paša Prištevski, što čini 10-15.000 ljudi.
• Pojačanje, koje je pred boj na Čegru doveo Ismail Bej, 20.000 ljudi.

Turska vojska bila je sastavljena najviše: iz konjice, sa nešto artilerije i pešadije.

b) Raspored trupa

Raspored trupa bio je:

• Pešadija i artilerija u tvrđavi u Nišu.
• Konjica van tvrđave na prostoru između Niša i Niške Banje.

Borba je trajala od jutra do mraka

Srbi

Srpska vojska pošto je uredila i dobro posela šančeve, otpočela je odbijati ispade Turaka iz Niša.

Pod uticajem diverzija Turaka ka Knjaževcu vojska se pocepala i oslabila, jer bojeći se opasnosti s boka odvojili su Hajduk Veljka i Petra Dobrnjca te oni nisu ni učestvovali pri napadu Turaka na Čegar.

Srpska vojska na taj način bila je u nezgodnoj situaciji, jer kada su Turci napali 18/31. maja 1809. god. na šanac Petra Dobrnjca, bio je već prazan i Turci koristeći se tim, preteći sa krila, napadnu na šanac Stevana Sinđelića na Čegru, pravcem više sa jugozapada.

Srpska vojska vodila je nejednaku borbu: samo posada na Čegru, protiv gotovo sve Turske Vojske. Komandant Čegra Stevan Sinđelić odbio je pet juriša Turaka, koji su sa silnom konjicom udarali.

Turci su pri silnim napadima napunili rovove sa svojim mrtvim i ranjenim. Kada je Stevan Sinđelić video, da mu niko ne pritiče u pomoć, tada su njegovi Resavci očajnički vikali:

Pomagajte braćo, izgibosmo!

Otvorio je kapiju na šancu i rekao svojim vojnicima:

Spasavajte se braćo, ko hoće i može.

Otišao je potom na sredinu šanca gde mu je ostala džebana. Komandant Čegra Stevan Sinđelić izvadi poštolj iza pojasa i ponovo ga potpraši. Razgleda oko sebe, šta Srbi i Turci rade, vide kako se gušaju i kolju.

Pogleda još jednom na gordi Niš, podiže oči k nebu, pa ih spusti. Pogleda na ono malo svojih drugova, koji su ostali i koji se još očajnički borahu, pa onda skresa svoj pištolj u džebanu.

Strahovit pucanj se razleže i oblak dima obuze sav šanac, a svi što behu u šancu odleteše u vazduh zajedno sa Stevanom Sinđelićem.

Turci

Turska Vojska bojala se da je Srbi ne napadnu, jer je teško bilo izdržati njihove napade, pošto su utvrđenja oko Niša bila zapuštena.

Turska Vojska odmah posle 2-3 dana počela je da udara na Srbe. Njih su Srbi istina uvek odbili i rasterali. Ali Turci su dobili u vremenu, da se pojačaju i grupišu.

Turska Vojska kad se ojačala, grupisala i preduzela pomenutu diverziju na Knjaževcu otpočela je 19. maja (1. juna) 1809. god. Rano u jutru napad na Čegar i to, kako očevidci tvrde, u sledećem rasporedu:

• Konjica, postrojena tako, da su bili konji uparađeni po boji: beli pa za njima zeleni, pa alati, pa doratasti i najzad vranci. Pred prvi red konjice izbacili su dva konjička topa.
• Pešadija je nastupala sa strane i iza konjice.
• Artilerija je pomagala napad sa Vinika.

Turska vojska po svome planu napada pod komandom Šašin Paše iz Leskovca napala je prvo na levo krilo, šanac Petra Dobrnjca.

Šanac je bio prazan. Kad ga je lako zauzela, onda je preteći sa krila i oslanjajući se pri napadu na Vinik, odakle je pomagan napad i artiljerijom, otpočela ja da napada na šanac Stevana Sinđelića, na Čegar, više sa jugozapada.

Turska Vojska izvršila je dovu (molitvu), izbačena su 2 topa, pa se počela lagano da približuje šancu Srbi na njih ospu plotun i tako je borba otpočela.

Epilog borbe

Srbi

Srbi su na Čegru po hrabrosti prevazišli sami sebe. Starešine Srba oko Niša, nisu odgovorile svome zadatku i osećalo se da nije blizu Vožd Karađorđe.

Komandant Čegra Stevan Sinđelić istakao se kao neustrašivi heroj. Njega su Narod, a i pesnici ovekovečili i opevali.

Turci

Turci su besomučno napadali. Konjica Turaka silno je jurišala i više puta odbijana. Preko rovova punih mrtvih i ranjenih uskočili su Turci u šanac na Čegru.

Gušanje i klanje bilo je strašno, koje je prekinuo svojim pucnjem u džebanu Stevan Sinđelić i tim dovršio boj na Čegru. Turci su pobedili. Ali, oni su i izgubili u ovom strašnom pokolju najmanje 10.000 ljudi.

Samo sloga i jedinstvo donose pobedu i slavu

Srbi

Srpska Vojska posle propasti na Čegru, u kome su ostali živi kako tvrde samo petorica, iz drugih utvrđenja pa i sam glavni komandant Miloje Petrović – Trnavac, povukla se žurno ka Deligradu ostavljajući na bojištu topove, svu spremu pa i ručno oružje.

Kad je Vožd Karađorđe saznao za ovu pogibiju 6. juna, pri napadu na Novi Pazar, naredio je odmah: „Da se ostavi sve, što je gde bilo učinjeno, pa da se pohita na Moravu – Deligradu.“ Tamo ostaje još neko vreme, da ne bi Turci na toj strani primetili Čegarsku pogibiju, pa se 10. juna kreće sa konjicom za Šumadiju.

Kamenički boj ne bi sigurno ispao tako nesrećan da se odmah u početku uradilo po ratnom planu Vožda Karađorđa. Pa i posledice njegove bile bi manje, da je postupljeno po naređenju Vožda Karađorđa iz Novog Pazara.

Srbi su izgubili, koje na Čegru, koje pri povlačenju ka Deligradu, oko 4.000 ljudi. I taj gubitak, kao i herojstvo Stevana Sinđelića vazda ih je opominjao, a i sada treba naročito stalno da nas uči: „Da samo Sloga i Jedinstvo donose i Pobedu i Slavu.“

Turci

Turska vojska posle Kameničkog Boja nije odmah preduzela gonjenje. Tek posle mesec dana otpočela je nastupanje ka Deligradu i Soko Banji. Kad je i njih zauzela, zauzme Stalać, Ćupriju, Jagodinu i Požarevac i prekine vezu Srba sa Rusima.

Turska Vojska nastupala je sa svih strana. Pa i iz Bosne navali Ibrahim Paša sa 18.000 vojnika.

Turska vojska kao znak pobede na Čegru podigla je južno od Niša spomenik Ćele Kula.

Huršid Paša naredio je niškim ćurčijama, te su sa glava poginulih Srba na Čegru kožu oderali, napunili ih pamukom i poslali u Carigrad, a od lobanja napravljena je jedna četvorougaona kula visoka 15 stopa, u kojoj su unaokolo uzidane u sve 4 strane po 56 redova glava oderanih, a u svakom po 17 glava, što čini 952 glave.

Turci su hteli tim vrvarskim postupkom da plaše Srbe i da ih potsećaju na pogibiju. Ali to im se docnije ljuto osvetilo.

Časopis „Slovo juga“, Kako je tekao boj na Čegru