Objavljeno: četvrtak, 14. jun 2018.

Stani Dinić Skočajić nagrada „Slaviša Nikolin Živković“

Stana Dinić Skočajić ovogodišnja je dobitnica nagrade „Slaviša Nikolin Živković“ koju dodeljuje Društvo književnika i prevodilaca Niša.

Stana Dinić Skočajić – foto: Dušan Mitić Car

Žiri u sastavu Aleksandar Kostadinović, Željko Mitić i Snežana Božić doneo je, jednoglasno, odluku da Nagrada Slaviša Nikolin Živković u drugoj godini dodeljivanja pripadne Stani Dinić Skočajić, za rukopis pod nazivom “ I neka mi neko posle kaže…“.

Preko dvadeset priča, koje ova zbirka iznosi pred čitaoca, obznanjuju intimne drame živopisnih, upečatljivih likova. Tematski raznolike, priče su objedinjene jasno profilisanim i sveprisutnim autorskim glasom. One život zahvataju u svim njegovim dimenzijama, tematski se šireći od (za autorku i do sada karakterističnih) stvaralačkih uvida u lice i naličje književnog i kulturnog života u unutrašnjosti, preko de/konstrukcije samog spisateljskog čina, potom beleženja osobenosti pojedinačnih sudbina, individualnih priča, aktuelnih i prošlih, saopštio je žiri.

Pored nagrađenog rukopisa Stane Dinić Skočajić, u najužem izboru za nagradu ove godine našli su se i rukopisi Dušana Mijajlovića Adskog (zbirka pesama Trn u oku) i Kaje Pančić Milenković (zbirka pesama Samuilovi vojnici). Nagradu Slaviša Nikolin Živković, koja se sastoji od povelje i objavljivanja nagrađenog rukopisa, svojim članovima dodeljuje Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša.


Slaviša Nikolin Živković (Niš, 3. april 1953 – Niš, 1. maj 1990), zvani Šaka, bio je roker po vokaciji, pesnik po opredeljenju, vagabund i klošar, svetski putnik bez overenog pasoša, ranoranilac-ribolovac, zen-učitelj, radnik u trećoj smeni, savremenik Harolda Fostera, prijatelj Rajnera Fasbindera, De Sadov lični kritičar, čovek koji je uživo gledao Ben Belu i Josipa Broza u blindiranoj limuzini, džin u zaturenom cirkusu, sparing partner Majka Tajsona, majstor za poluprovodnike, bitnik, veliki stvaralac i vizionar.


Stana Dinić Skočajić – Rođena u Strumici (Makedonija), živela u Kovinu, Beloj Crkvi, Beogradu, Knjaževcu. Osnovnu školu, gimnaziju i Višu pedagošku školu – Srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost, završila u Nišu. U Beogradu studirala na Filološkom fakultetu (istoimena grupa). Živi u Nišu. Piše prozu i poeziju. Radila na radiju i na televiziji. Jedan je od pokretača časopisa za kritiku Niški analitičar. Kao umetnički direktor Književne kolonije Sićevo uredila i vodila brojne okrugle stolove, tematske rasprave i uređivala kompletan program kolonije. Autor je održivog projekta DANI STEVANA SREMCA i pokretač NAGRADE STEVAN SREMAC, koja se dodeljuje za najbolju knjigu priča ili roman. U časopisu Gradina uređivala prozu. U više navrata bila je članica nekoliko žirija za dodelu uglednih književnih nagrada (Žiri Nagrade „B. Miljković“, Nagrade „Stevan Sremac“, Nagrade „Ramonda Serbika“). Uređivala je Književni program u Niškom kulturnom centru. Nagrađivana za pojedinačne priče.
Krajem 2016.godine uručena joj je Nagrada Milica Stojadinović Srpkinja, za knjigu pesama TEGLICE ZA BUBICE.
Njene pesme i priče zastupljene su u brojnim antologijama, od kojih je najnovija Antologija srpskih pesnika (autorke su: Dubravka Đurić i Biljana Obradović) pod naslovom MAČKE I SLIKARI, nedavno objavljena u Americi, sa pogovorom vodećeg američkog pesnika Čarlsa Bernstina.

Prevođena na engleski, ruski, španski, italijanski, bugarski i makedonski jezik. Članica je Srpskog književnog društva.

Objavljene knjige:

Gladna tama, priče, BIGZ, 1996.
Ušivanje senke, pesme, Prosveta-Niš, 1996.
Mreža, pesme, Prosveta-Niš, 1998.
Mrtvi smo ozbiljni, priče, Narodna knjiga, 2001.
Strašne strasne veze, roman, Narodna knjiga, 2002.
Tu si, ptičice, priče, Narodna knjiga, 2004.
Noć u golom vrtu, pesme, Narodna knjiga, 2006.
Vlažni cvil, pesme, Narodna knjiga, 2008.
I povedi me tamo, pesme, Biblioteka „Stefan Prvovenčani“ 2010.
Teglice za bubice, Književna opština Vršac 2015.
Biće snega, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 2017.

gradjanin.rs

Vaš komentar: