[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Dragan Kocić
Juče sam hteo da iskoristim lepo vreme i da malo prošetam sa prijateljima stazama našeg detinjstva.
Krenuli smo iz Mlekarske ulice na Bubnju kroz šumicu prema Minovom naselju na Ledenoj Steni i tamo smo zatekli neverovatan prizor.
Gomila smeća okačena na drveće i razbacana po šumici na površini od oko 3-4 ara, dva improvizovana šatora u kome očigledno neko provodi svoje vreme kad je tu, zagrađene staze da niko ne prolazi, šerpice sa ostacima hrane, flaše sa vodom i jedan veliki čopor pasa.
Tog momenta niko od ljudi nije bio tu, samo psi koji su bežali od nas jer smo bili trojica. U razgovoru sa ljudima koji žive u okolnim ulicama sam saznao da tu živi neka žena koja hrani te pse i da niko nema hrabrosti da prođe tamo zbog pasa.
Napomenuli su da su pre par dana čuli dozivanje nekog čoveka u pomoć i da su čuli lavež pasa. Ni tad niko nije smeo da ode i pomogne čoveku koga su napali psi.
Kroz tu šumicu, na desetak metara od te mini deponije prolazi staza kojom ljudi iz Minovog naselja idu do autobuske stanice koja se nalazi kod glavnog ulaza u park Bubanj (preko puta kafanice).
POGLEDAJTE FOTO GALERIJU
