Objavljeno: četvrtak, 7. septembar 2017.

Svadbarski karakter kulturnih događaja (uz vatromet) – ne priliči Nišu

piše; Žikica Simić, doktor sociologije

Ovi poslednji kulturni događaji u Nišu, zbog kojih su građani negodovali, pokazuju donekle svoj tipičan srpski svadbarski karakter. Poslednji od njih – pompezna proslava Dana mladih – ima svadbarske primese sa svojim neumerenim, bahatim i rasipničkim vatrometom (u vrednosti od nekoliko destina hiljada dinara) u gluvo doba noći i što je još važnije u zemlji i (naročito) gradu gde je omladina najugroženija socijalna grupa koja uveliko napušta zemlju zbog bezperspektivnosti i lošeg socijalnog položaja.

Što bi se reklo „Selo gori a baba se češlja“. To podseća na dedu koji šalje unuka u vojsku i na to troši ogromnu sumu novca koju možda i nema, već je pozajmio i sve to sa logikom „Nije važno što sutra neće imati za drva, al ne pitam šta košta i ima da se pamti kad je deda slao unuka u vojsku“.

Posebno izraženo u svadbenom obredu je rauzdano, rasipno i iracionalno trošenje i povodom drugih praznovanja i proslavljanja“ (Bojan Jovanović).

Slično stoje stvari i sa preglasnom muzikom do 4-5 sati ujutro u vreme filmskih susreta koja uz to nikakve veze nema sa njima, a koja je svojom bahatom bezobzirnošću uznemiravala i budila građane u širokom luku od centr agrada. Ja, na primer, koji sam skoro 10 km udaljen od tvrđave mislio sam da se ta buka dešava negde u mom komšiluku. Nije sasvim ni zanemrljivo ni parkiranje u samoj Tvrđavi (u vreme iste manifestacije)jer to baš i nije u skladu sa dobrim običajima, a pogotovu ne sa zakonom koji se krši. Tu se opet radi o onoj svadbarskoj praksi razuzdanosti kada se privremeno suspenduju red i pravila.

Vatromet u 00:45 sati u Nišu

Za srpski narod je karakteristična tradicionalnu sklonost da sve pretvara u ritual i pompu – pompezni ritual (Sreten Petrović).

To je očigledno kada treba proslaviti najznačajnije i najradosnije događaje iz životnog ciklusa (venčanje, rođenje, smrt…).

U Srba je najvažnija svetkovina svadba, a to se vidi po njenoj dominantnoj raskošnosti i raskalašnosti.

Svadbarenje je dominantni oblik slavljenja i proslavljanja, pa i sklonost da se svaka svečanost i proslava pretvori u svadbarski obred ukazuje na izraženu crtu mentaliteta srpskog stanovništva u centralnoj i južnoj Srbiji“ (Bojan Jovanović).

Svadba je oduvek bila neka vrsta domaćeg karnevala kada ono što zabranjeno i nepoželjno trenutno postaje dopušteno, kada se prekoračuju pravila i narušava i red. Tada su se devojke slobodnije oblačile, muškarci se opijali i šenlučili i slično.

Tako se i opasna i bahata upotreba vatrenog oružja sa svadbenih veselja prenosi i na druge radosne porodične, nacionalne i ostale događaje i praznike. U početku se šenlučilo jer se, po paganskom verovanju, rasteruju zli demoni, a kasnije je to preraslo u naviku iz zadovoljstva od pucnjave. Puca se kada treba oglastiti i proslaviti rođenje sina, dolazak Božića, Nove godine itd. Srbi su, dakle, ukupni svadbeni obrazac preneli na sve slične životne događaje, i one manje bitne kao što su mala i velika matura, nekadašnji ispraćaj u vojsku, koji je brže-bolje nadoknađen novokompovanom i pompeznom proslavom punoletstva kao nekakvog jubileja i valjda životnog uspeha dogurati do 18-te, da ne bi bili „oštečeni“ za jednu svetkovinu.

Ta matrica svadbe se, po automatizmu, širi ne samo na događaje bez naročitog značaja, već i na one koji su, po prirodi, žalosni – na sahrane, parastose.

Komentari (2)
  1. Dara SPS kaže:

    @Prof Dr CVETKO Prvi da li je tačno da se Vi u realnom životu zovete Vojkan? Uveliko se priča po gradu.
    Što se tiče vatrometa, to je odavno prevaziđena rabota po celoj Evropi. Ljudi štede pare i kiseonik, mi ne.

  2. prof dr CVETKO Prvi kaže:

    E pa , ne slazhem se ! Ovakvi dogadjaji bash „priliche“ Nishu ! Ja bash „obozhavam“ prangije i njihov „kulturoloshki“ simbolizam ! Treba prangijama obelezhiti svaki radostan dogadjaj od „shireg znachaja za nash „grad“ ! I kad se maca omaci i kada otvorimo pijac i kada nas posete predstavnici“vlasti“ i kada postavimo dva metra asfalta, kada nam dele nove zdravstvene knjizhice, naravno , po kafanama! Gde se izgubi meraklijski duh Nisha ali zahvaljujuci vlastima-sachuvasmo ga! Moramo proslaviti i najmanju sitnicu jer „sitnice zhivot znache“ kao na pr. najnovija poreska reshenja – uz trubachi i chocheci. Meraklije , gde ste ?

Vaš komentar: