Objavljeno: sreda, 15. februar 2017.

Svedočenja iz starih zapisa: Poslednji trenuci pukovnika Rajevskog

Gavrilo Vidojković (klik za uvećanje)

„Građanin“ otkriva malo poznate činjenice: kako je poginuo u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca pukovnik Rajevski, oficir Ruske vojske koji je piscu Lavu Tolstoju poslužio za lik Vronskog u najprevođenijoj knjizi na svetu „Ana Karenjina“. Po prvi put u javnosti prikazujemo i fotografiju Nišlije, tadašnjeg srpskog dobrovoljca, Gavrila Vidojkovića od koga je na samrti potražio malo vode iz čuturice i izdahnuo mu na rukama!

Rajevski izdahnuo na rukama Nišlije Gavrila Vidojkovića

O pukovniku Nikolaju Rajevskom, ruskom plemiću koji je život dao za srpsku slobodu u Adrovcu kod Aleksinca se malo zna. Iako je ovaj nemiran duh oficira opisan u najprevođenijem delu “Ana Karenjina”, Lava Tolstoja kroz lik Vronskog, za sada su poznati samo detalji iz vojničke karijere i suvi statistički podaci. Mi otkrivamo posle istraživanja kako su tekli poslednji časovi života pukovnika Rajevskog tog kobnog dana 20. avgusta 1876. godine. Ogromnu pomoć dobili smo kroz spise Dede Rusa Aleksandra iz 1935. godine gde se opisuje veličina bratstva Srpskog, Ruskog i Crnogorskog naroda.

-Bilo je podne oko 20 avgusta1876. godine kada su Turci napali Gornjo Adrovačka utvrđenja. General Černjejev, Komarov i drugi štabni oficiri bili su utučeni jer je velika vojska Osmanlija krenula na Adrovac. Niko ništa nije govorio. Pukovnik Rajevski je ručao i stalno zadevao šale. Sećao se nekih smešnih situacija u vojnom životu pa se i sam nad njima grohotno smejao, a do smeha nikome nije bilo. U tome stiže glasnik s Adrovca da je pozicija u velikoj opasnosti. Nemajući vojske “pod rukom”, general Černjejev okrete se prema Rajevskom koga je odlučio kao moralnu i stručnu podršku da pošalje u Gornji Adrovac.

Pukovniče, molim vas, pohitajte u Gornji Adrovac, primate komandu i gledajte da održite poziciju samo oko sat vremena, a dotle ću vam poslati sveže trupe u pomoć, reče Černjejev.

pukovnik Rajevski

Vrlo rado-odgovori Rajevski, skoči na konja i u galopu odjuri preko njiva i vinograda, pravo u Gornji Adrovac. Kroz pet sati donesoše Černjejevu jednu cedulju u kojoj komandir baterije, poručnik Šamanović piše: Javljam pokorno da je pukovnik Rajevski ovoga časa poginuo blizu moje baterije od neprijateljskog puščanog zrna koje ga je pogodilo u glavu. Njegovu sablju, sahat,ordene, kesu s novcem i džepnu zapisnicu, uzeo sam na čuvanje do dalje naredbe. Ovo je napisao istoričar Vladan Đorđević u svom delu “Na granici” koje je izašlo početkom prošlog veka, a lično je i poznavao Rajevskog.

Deda Rus Aleksandar koji je u Nišu proveo 12 lepih godina, krajem dvadesetih godina prošlog veka radeći kao bibliotekar otkriva u svome delu da je pored Rajevskog kada je pogođen bio Nišlija Gavrilo Vidojković.

Srpski dobrovoljac, vojnik i niški građanin Gavrilo Vidojković bio je pored Rajevskog kada je pogođen. Vidojković je ispričao da je svojim očima video kada je Rajevski pogođen. Svi su pohrlili da mu pomognu u tom zlokobnom trenutku, a Vidojković se našo prvi. Tom prilikom, pred samu smrt, pružio je ruku prema Gavrilovoj čuturici iz koje je malo popio vode i izdahnuo-piše Aleksandar.

Telo pokojnog pukovnika Rajevskog je prvo sahranjeno u porti crkve Sveti Roman u Đunisu, a kasnije je došla njegova majka i unajmila poseban parobrod kojim je telo odneseno u Rusiju. U romanu “Ana Karenjina” se spominje da Vronski(Rajevski) odlazi u Srpsko-Turski rat, ali se ne spominje njegova dalja sudbina.

Tih dana se ginulo do istrebljenja

Iz Udruženja građana “Stari Niš” saznajemo da je situacija na jugu Srbije za vreme tog oslobodilačkog rata sa Turskom, bila odsudna za obe strane u ratu, a svi sukobi, pre svega bitka za Šumatovac, su se odvijali do istrebljenja!

Aleksinac i deo prema Nišu je tada bio slobodan, bio je Srbija. Sve bitke na tom prostoru su se odvijale zapravo za oslobođenje Niša i drugih južnih krajeva koji su bili u Turskoj carevini. Tada su srpski dobrovoljci, zajedno sa preko 5.000 Rusa pa čak i jednim Italijanskim vodom pokušavali s te strane da probiju bedem Osmanlija. Tim delom fronta je rukovodio general Ruske vojske Černjejev. Mitska bitka se odvila na Šumatovcu kada su topovi gruvali pet dana i pet noći. Tada je ustanak u Nišu podigao Nikola Kole Rašić.

M.Smiljković

Vaš komentar: