Objavljeno: subota, 1. mart 2014.

“Velike” violine, ali virtuozne kao “male”

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin:  Dalibor Marković

dalibor markovicZa kraj februara, u okviru Premijernih koncerata Niškog simfonijskog orkestra, nastupili su apsolutni virtuozi na svojim instrumentima,  Damjan Saramandić, violončelista i Aleksandar Blagojević, kontrabasista.

Veče koje je počelo žestokim tonovima uvertire za operu Rozamunda, Franca Šuberta, nastavilo se Koncertom za violončelo i orkestar u a-molu,  Roberta Šumana.

Naizgled krhk i izgledom skroman mladić, Damjan Saramandić oduševio je publiku svojiom perfektnom izvođačkom tehnikom i senzibilitetom.

Damjan SaramandicNa momente je violončelo postajalo violina koja kao da je u pojedinim trenucima imala jecaj koji samo gudački instrument može da izvede. Briljantna tehnika i preciznost u prebrzim pasažima ali i raspevanost melodije koju je veoma uspešno doveo do perfekcije, vratilo je samog umetnika na bis gde je izveo Sarabandu iz IV svite za violončelo J.S.Baha.

Sa nepune 22 godine, ovaj mladi muzičar može se pohvaliti mnogoborjnim nagradama sa festivala i raznih konkursa i takmičenja u Srbiji i inostranstvu. A, kako i ne bi kada se usavršavao kod velikih umetnika poput Kučera, Josowera, Gregoriana, Apolina . . .

Od 2008.godine Damjan Saramandić pohađa Hochschule für Musik und Theater u Hanoveru a može se i pohvaliti instrumentom iz majstorske radionice Hart&Son (England 1890).

Aleksandar BlagojevicNastup Aleksandra Blagojevića može se nazvati „kratko i jasno“. U kompoziciji Tarantela Đovanija Botezinija, ovaj umetnik je pokazao svoje vrhunsko umeće da jedan instrument poput kontrabasa uvrsti u apsolutno virtuozne, iako ne spada u tu kategoriju. Bez mnogo muke i truda (a to je samo ono šta mi mislimo da vidimo) Blagojević je uspeo da izvede paganinijevske pasaže i dinamičku iznijansiranost koju samo vrhunski umetnici mogu da priušte. U 6 minuta programa, bilo je sve „kratko i jasno“.

Inače, jako skroman umetnik (spada u kategoriju neuhvatljivih za fotografisanje) ne hvali se ali ima čime; imena kao što su Kulenović, Gerić, Marković, Bocini, Trumpf ili Gajdos, samo su neki od pedagoga kod kojih se usavršavao, a koncertirao i koncertira po Srbiji i inostranstvu gde možemo izdvojiti maestra Mehtu, Aškenazija, Krstića, Ščedrina.

Trenutno radi kao profesor kontarbasa u Školi za muzičke talente u Ćupriji.

Svakako, maestro Zoran Stanisavljević, još jednom je pokazao da je potpuno zreo umetnik, spreman za velike “zalogaje” poput ovih mladih umetnika ali i za dela poput Šubertove Nedovršene simfonije koja spada u klasike ranoromantičarske simfonijske muzike. Dirigent koji vlada orkestrom, ume da poštuje frazu a pritom nenametljivo stavi do znanja muzičarima kolika je njihova trenutna “uvežbanost i usklađenost”.

Vaš komentar:


 

Nišville 2017