Albenza Sweden Objavljeno: ponedeljak, 22. septembar 2014.

Zašto „Građanin“?

markoKada bih imao pištolj, sigurno bih pucao u lopova, kada bi ima buket cveća poklonio bih ga najlepšoj ženi, kada bi imao praćku, raklicom bih pogodio čarapu sponzoruše. Kad bih imao megafon, vrednog bi birokratu pohvalio, a lošeg stalno nervir’o. Kad’ bih imao gumicu kojom se brišu godine, ne bih obrisao ni jednu jer dobro pamtim zlotvore. Kada bi imao kamenčugu, gledao bih gde da je posadim u temelj asfalta, negde da ljudi lakše pređu stazu, da ne gaze blato! Eto, tako zamišljam „Građanin“.

„Građanin“ se zapravo formira ovih dana kada se pojedine emisije i mediji gase. Ne gase  se oni sami od sebe. Poslušni ostaju, pošteni „ginu“.  „Građanin“ će pokušati da sačuva razum i veru Nišlije koja je odavno pogubljena u hodnicima besmislenih ideologija. Mi nismo samo tek probuđeni duh stvarnosti već surova realnost koja jednostavno mora da se obelodani i opstane. Posle toliko godina propadanja, moramo da podignemo glavu. Da nam položaj brade bude paralelan sa betonom koji gazimo. Ne smemo se predati blagomislenim privilegijama zatupaste mase koja živi oko nas i jede hleb džabe, a da ništa za Niš uradila nije. I da se još hvali svojim vezama u aktuelnoj vladajućoj stranci. Njima moramo da pokažemo da će im porod biti invalidna jer su im preci bili fizički zdravi, ali mentalno sakati.

Pisaćemo vesti onakve kakve jesu bez da nas razni tajkuni vode po tunelima kreiranja srpske svesti. Tužna je slika novinarstva, tužna je da se reči o tome ne mogu izabrati. I baš zato, pokušaćemo da ovaj mračan period pisane reči prevedemo preko vode, ali ne žedne već na rendisanom stablu koje vodi do obale normalne budućnosti. Za nas će pisati moji i prijatelji „Građanina“. Pisaće ljudi koji imaju šta i kome da kažu. Biće tu dnevno aktuelnih tekstova, istorijskih nedoumica, političkih napada i odbrana. „Građanin“ se hvata za onu poslednju slobodnu slamku u močvari kroz koju kiseonik udiše svaki Srbin – „Građanin“ koji sebe vidi kao deo sveta, a koji ovde živi.To, sigurno, ne znači da se Nišlije stide nekakvog seoskog porekla. Baš naprotiv. Pokušaćemo da današnjim nadobudnim „građanima“ vratimo ponašanje i razmišljanje njihovih predaka. Da sve bude lepo, čestito i pošteno. „Građanin“ je svako ko Niš gleda kao svoj dom, kao mesto gde planira da mu unuci lome granje najdražeg stabla! I da se on ljuti, al’ da se ljuti u Nišu!


 

Nišville 2017