[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Nemanja Jovanović
Ja sam N.J. iz Niša, imam 26 godina, ne vozim BMW i nisam od ranije poznat policiji po nasilničkom ponašanju. To su verovatno osnovni razlozi zbog kojih nisam upucan u sačekuši i bio glavna tema u svim novinama.
Zašto ne vozim BMW? Zato što nemam novca da ga kupim, a da bih imao morao bih da se bavim nelegalnim poslovima, a smatram da to nije u redu i da ljudi koji to rade treba da budu u zatvoru.
A zašto nisu?
Zato što postoje oni koje policija sme da hapsi i maltretira i postoje oni koje policija ne sme da dira.
Zašto bi iko, u 26 godina, bio žrtva sačekuše? Logično, zato što se bavi poslovima sa one strane zakona, a te zakone ne sprovodi policija, već podzemlje.
Zašto se ljudi uopšte opredeljuju za bavljenje nelegalnim poslovima?
Zato što su nelegalni i nepošteni poslovi daleko bolje plaćeni od legalnih i dokle god policija to nemo posmatra biće sve prisutniji. Postoji i drugi razlog, a to je popularnost. U ovoj zemlji su mafijaši i ubice, poput Kristijana Golubovića, daleko popularniji i medijski zastupljeniji od naučnika i poštenih ljudi. Dokle god je situacija takva, deca će se radije opredeljivati da budu huligani i mafijaši, nego što će uzeti knjigu u ruke. Takvi ljudi oko sebe, u svakom trenutku, imaju društvo, takvi ljudi privlače pažnju devojaka, imaju za hranu, piće, cigarete i automobile.
I kako da mi, normalni i pošteni ljudi, objasnimo svjoj deci da ne treba da se bavi nelegalnim poslovima? Kako kad legalnih nema, a ako ih ima plaćeni su samo za puko preživljavanje? Jedini način da im objasnimo je da se stanemo na put popularizaciji kriminala i nasilja na našim ulicama, da se pobunimo i tražimo da pošteni poslovi budu pošteno i plaćeni. Da se suprotstavimo policiji koja podržava kriminal.
Jedino ćemo na taj način izbeći da i možda i naša deca sutra budu žrtva neke sačekuše, jer su izabrala da se bave kriminalnim delatnostima. Ovaj problem zahteva sistematsko rešenje i u njegovo rešavanje moraju da se uključe svi koji imaju viziju drugačije, bolje budućnosti. Nema vajde od čekanja da neko drugi reaguje, ovo je ispit za sve nas da pokažemo da li mislimo dobro našoj deci.
Ljudi, uzmimo se u pamet dok nije kasno. Nismo mi jedini na svetu, nismo mi centar univerzuma. Ne dozvolimo da se naša deca ubijaju zato što mi nismo imali hrabrosti i smelosti da se borimo za njihovu budućnost. Dajmo sve od sebe, uradimo sve što je u našoj moći, pa čak i da ne uspemo da se u potpunosti izborimo za pravdu moći ćemo da pogledamo svoju decu u oči i ona će to morati da poštuju.