Objavljeno: ponedeljak, 22. septembar 2014.

Zmija je pojela žabu

[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Srđan Siđa Živković, pesnik, kompozitor, umetnik

sidja2Na kojoj muzici odrastaju deca i šta će biti ako Pitagora umre?

Generacije koje su odrastale na Diznijevim crtanim filmovima, ruskim bajkama, Draganu Lakoviću i Branku Kockici,pa i divnom srpskom epu, danas, kada su uveliko roditelji a neki i bake i deke, u pravom su lavirintu, moralnom i vaspitnom. Kako najpravilnije uputiti potomke da pravilno odrastaju, da imaju vrednosni sistem iz ne tako davnih vremena, a opet da ne budu autisti u vremenu Mani religije?

I potpisnik ovih redova je u takvoj nedoumici još uvek a klasičan primer je skandal koji je napravio  pre neku godinu u jednom vrtiću. Došavši po svoje dete dočekala ga je iz sobe za dnevni boravak dece, preglasna muzika novokomponovanih pevaljki. (nekako mi je lepši izraz „pičili su narodnjaci“). Odrastajući kao u opisu iz prvoga pasusa, dotični se nije snašao to jest nije iskazao preko potrebnu toleranciju i razumevanje, već je počeo da vrišti i na vaspitačicu i na direktora i na državu i na Željka Mitrovića.

Kanadski naučnici sa univerziteta Toronto su dokazali da dete koje sluša, a naročito ono koje se bavi muzikom čak za 20% ima veći intelekt od one dece koja to ne rade.  Američki istraživači tvrde da Mocartova muzika utiče na porast koeficijenta inteligencije.

Muzikoterapija nije ništa novo. Opšte je poznato blagotvorno dejstvo muzike na psihu čoveka. Stari Grci su to znali. Tvrdili su, a Platon je i napisao da muzika leči dušu. Takođe, dokazano je da je slušanje muzike u detinjstvu veoma važno za pravilno odrastanje deteta. No, koje vrste muzike?

Ruski muzikoterapeuti za umanjenje tuge preporučuju melodične valcere Štrausa, za smanjenje razdražljivosti Betovenovu Mesečevu sonatu, protiv glavobolje Mocartovog Don Žuana i Maskaradu Hačaturijana. Za sada ni u jednom udžbeniku nije pronađeno lečenje pesmama Jelene Karleuše.

Roditelji koji žele da svoju decu pravilno vaspitavaju (biće i onih koji će reći: šta je burazeru pravilno?) puštajući im dečje pesmice, a potom muziku starih vremena suočeni su sa muzičkom bombom koja njihovo dete sačeka čim se izađe iz tog staklenog zvona koji se zove porodični dom. Već u vrtiću može se čuti drugačija vrsta muzike od one koje su detetu hteli da usade u glavu matorci. Jednom su animatori za decu čika Siđa i Dalibor Pop ostali bez programa na dečjem rođendanu jer su klinci svoju pažnju usmerili na bezgranično puštanje velikog hita Slavice Ćukteraš (?!) Zmija i žaba. U godinama osnovne škole već se uveliko postaje fan Cecin, Karleušin (već je drugi put pomenjena!) i Ćukteraškin. I roditelj je u ćorsokaku. Zmija mu je pojela žabu.

Šta fali toj muzici? Mnogo toga. Od pravilnih trilera pevača do pravilnog teksta. Samo to. (nije tema ali čisto radi poređenja, treća strofa pesme Splavovi glasi: od kako je sveta to se dobro zna da u svemu đavo prste umeša. Kuj mu izmisli ovaj padež!?). Čak ako hoćemo nije problem (mada i jeste!) u tome što pesma govori o mačo stavu, velikim parama, brzim limuzinama, drogi… već što se tim temama kroz novu narodnu muziku prilazi afirmativno i stvara se  nov sistem vrednosti u kome će se zaboraviti prijateljstvo, humanost i lepa umetnost. Degutanto (neukusno) je na školskim takmičenjima videti dete kako imitira jednu od pomenutih gospoja glasom, pokretima a naročito oblačenjem.

Naše je bilo da opomenemo. Neka se zna da problem postoji. Ne želimo valjda da budemo kao nacija u kojoj je samo 13% intelektualaca znalo da je Srbija u Evropi.

Legenda iz stare nam Grčke kaže da je Pitagora otreznio grupu pijanaca naredivši sviraču frule da im svira dorsku melodiju. Naravoučenije: alkohol je dozvoljen samo uz dobru muziku.


 

Nišville 2017