Ako Grad nemo posmatra ekonomsku propast, Niš ubrzo doživljava kolaps

dusan-Zogovic
piše: Dušan Zogović, diplomirani ekonomista

Gradska administracija nikako ne bi smela da bude samo nemi posmatrač, već aktivan igrač u ekonomskom i društvenom životu našeg grada. Ono što treba uraditi je:

indetifikovanje ključnih oblasti u koje treba ulagati. Institucija koja bi se time bavila jeste „Fond za obnovu lokalne infrastrukture i razvoj malih i srednjih preduzeća“. Oblasti u koje treba ulagati su:

  • obnova lokalne infrastrukture – vodovodna i kanalizaciona mreža, ulice – dodati trake za bicikliste, kao i magistralni putevi koji povezuju region jugoistočne Srbije,
  • razvoj poljoprivrede – ukrupnjavanje zemljišta, obnova zadruga, zajednički nastup na tržištu, jednom rečju: jedno selo – jedna vizija,
  • razvoj malih i srednjih preduzeća – prerada voća i povrća, meso i mesne prerađevine, kućna hemija, odeća i obuća, nameštaj, jednom rečju sve ono što je svakom domaćinstvu neophodno,
  • obnova (revitalizacija) zgrada – instalacije, fasada, hodnici, krovovi, izolacija – povećanje energetske efikasnosti, poboljšanje estetike, vrednosti kvadrata itd.
  • razvoj domaćih trgovinskih lanaca – kanal prodaje za domaće proizvođače,
  • razvoj gradskog prevoza – bolje i efikasnije kretanje lokalnog stanovništva, smanjenje upotrbe, a i potrebe za automobilima kod građana…

Zašto baš ove delatnosti? Zato što dovode do upošljavanja velikog broja ljudi, omogućavaju supstituciju za proizvode koje inače kupujemo a proizvode se van Niša (novac ostaje ovde), povezuju privrednike iz regiona jugoistočne Srbije i još mnogo toga.
Izvori finansiranja

Koliko je bitno gde ćemo usmeriti finansijska sredstva, toliko je bitno i iz koji izvora će se ta sredstva prikupiti. Izvori finansiranja mogu biti sopstveni i pozajmljeni.

1
autor ilustrativne karikature: Saša Dimitrijević

Sopstveni izvori finansiranja fonda

Grad bi pre svega morao da popiše svu imovinu kojom raspolaže u datom trenutku. Deo imovine koju ne koristi, ili je koristi neefikasno treba prebaciti u fond, kao garanciju za buduće emitovanje obveznica. Takođe svu pokretnu imovinu kao što su službeni automobili treba pod hitno rasprodati i uneti u fond. Bilo bi lepo, kada bi i Republika Srbija stala iza fonda, pa ona sredstva koja su rezervisali za strane investitore prepuste fondu.

Pozajmljeni izvori finansiranja fonda

Dug je loš drug, međutim sopstveni izvori nisu dovoljni. Kada pozajmljujete novac, nije sve jedno odakle novac dolazi, u kojoj valuti se zadužujete itd. Najbolje je da se grad zadužuje lokalno, od građana koji žive i rade u Nišu i to iz najmanje dva razloga. Prvo što upravljanje fondom ostaje u rukama Nišlija, a drugo što kamate koje će grad plaćati idu u ruke građana Niša i u perspektivi povećavaju potrošnju. Kako organizovati sve ovo?

Emisija obveznica

Fond bi mogao da emituje dugoročne obveznice koje bi umesto dela zarade bile deljene svim zaposlenima u gradskoj administraciji i preduzećima u kojima je osnivač grad Niš. Svima njima je u direktnom interesu da grad stane na noge. Ukoliko se nastavi dalje propadanje našeg grada svi ovi ljudi biće ugroženi.

Da objasnim. Recimo zaposleni koji trenutno prima platu od 40000 dinara, primao bi 38000 dinara na računu, a 2000 dinara u obveznicama koje dospevaju na tri do pet godina sa kamatnom stopom od 5% godišnje. Ovo je samo primer ukoliko bi se donela odluka, da 5% od plate ide u obveznicama. Ovde benefit ima i grad i zaposleni. Grad se zadužuje direktno kod građana, po stopi koja je niža nego u bankama, a građanin investira deo svog dohodka i to po kamatnoj stopi koja je viša nego da je novac stavio na štednju u banci. Garancija za ove obveznice bila bi imovina koju je grad uneo u fond.

Pored zaposlenih bile bi emitovane i obveznice koje bi se ponudile na javnom konkursu i koje bi mogli kupovati svi zainteresovani građani. Motivacija bi bila kamatna stopa, koja bi bila bolja nego trenutna stopa u bankama.

Trgovanje obveznicama ne bi bilo moguće najmanje dve godine, kako ne bi dospele u pogrešne ruke. Nakon toga svi koji poseduju obveznice mogli bi da ih po diskontnoj ceni prodaju na berzi i dođu do novca pre roka dospeća ovih hartija od vrednosti.

Epilog: Grad mora da ima aktivnu ulogu u razvoju privrede i ne sme sebi da dozvoli da bude nemi posmatrač. Trebalo bi mobilisati sve finansijske viškove sa tržišta i usmeriti ih u razvoj grada. Sve ovo jeste dosta rizično i zahteva visok nivo stručnosti i posvećenosti kod ljudi koji bi upravljali fondom. Takođe treba dublje razraditi gore navedeni mehanizam, za šta treba dosta vremena, za analize, proračune, odabir kadrova… Međutim alternativa je da ne uradimo ništa i čekamo potpun kolaps trećeg najvećeg grada u Srbiji.

1 Comment

  1. PROJEKAT ZA BUDUĆNOST NIŠA I REGIONA
    “ CONSTANTIN “ STVARANJE NOVOG BRENDA REGIONA NIŠ
    Period tranzicije kroz koji prolazi naša zemlja neminovno nameće nova pravila u privređivanju i tržišnom ponašanju. Geostrateški položaj, prirodna bogatstva, privredni resursi, tradicija i iskustvo su garancije razvojnih perspektiva Regiona Niš i grada Niša. One }e imati punu snagu jedino ukoliko se u ekonomskom smislu naš Region i grad Niš predstave kao šansa za investicije, kao područje na kojem vredi poslovati, kao teren za dobru i obostrano korisnu zaradu. Od Regiona i grada Niša, treba da napravimo brend. To je zadatak koji moderna Evropa postavlja nama i cilj koji ova generacija mora ispuniti ukoliko želi da budućnost zemlje ne bude obeležena tavorenjem na dnu lestvice evropskog razvoja. Jedan od načina da se uključimo u evropske i svetske tokove je i stvaranje uspešne robne marke koje treba da zauzmu mesto na svetskom tržištu koje im pripada. Izgradnja uspešne robne marke je strateško pitanje tranzicije u Regionu. U poziciji smo da se i na sopstvenom tržištu borimo za mesto svojih proizvoda, tim pre će i borba na inostranom terenu biti znatno teža i zahteva vizionarske i ozbiljne pripreme ne samo u profilisanju i brendiranju proizvoda, već i u osvajanju novih tehnologija i ispitivanju tržišta. Stvaranje novog brenda predstavlja formulu uspeha tranzicije i trasiranje puta u prosperitet i bolji život i budućnost našeg Regiona. Samo preduzeća koja razumeju moderno tržište, ulažu u razvoj svog poslovanja, prilagođavaju se uslovima modernog marketinga i grade ozbiljne robne marke mogu da opstanu u teškoj tržišnoj utakmici koju razvijeni svet nameće. Imajući u vidu te potrebe nameće se ideja stvaranja novog brenda sa područja Regiona Niš i grada Niša. Na osnovu sugestija i mišljenja odredjenog broja renomiranih proizvodjača( prehrambena industrija) sa ovog područja, ova akcija ima smisla i realizovaće se ukoliko se objedine kreativne snage u pravcu stvaranja novog imidža i pozicioniranja novih proizvoda sa novom robnom markom sa ovog Regiona i boljeg nastupa na domaćem i stranom tržištu. Akcija pod nazivom “ Najbolji proizvodi iz Niša -The best product of Niš “ je prvi korak okupljanja preduzeća koja su tokom proteklog vremena potvrdile svojim rezultatima i kvalitetom svojih proizvoda. Imidž zemlje i Regiona porekla proizvoda i imidž mesta je moćan stereotip koji utiče na ponašanje ciljnog segmenta (bilo da su to potrošači prilikom odlučivanja o kupovini proizvoda, poslovni ljudi prilikom odluka o investiranju itd.). Efekti nacionalnog i geografskog imidža treba da nam budu argument za promociju nove robne marke .
    Imam urađen projekat koji bi pokrenuuo privredu Niša i regiona.Ujedinimo snage na ovom projektu.
    diplomirani ekonomista Miroslav Krstić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *