Članovi Srpske Kraljevske akademije uz blagoslov Patrijarha srpskog, dali su poznatom niškom advokatu, dr Srđanu Aleksiću, podršku da započne formiranje tima koji će raditi na obezbeđenju dokaza o ekološkoj i humanitarnoj katastrofi koju je izazvao NATO bombardovanjem osiromašenim uranijumom 1999. godine. U timu bi trebali da se nađu eminentni advokati Srbije, a koji će raditi zajedno sa međunarodnim pravnim ekspertima.
Šta će biti fokus vašeg interesovanja?
Obaveza je i dužnost da stanemo uz naš narod i pomognemo u trenucima kada je to najpotrebnije. Alarmantni su podaci da godišnje oboli oko 36.000 naših sugrađana od karcinoma, a da se stopa rasta obolelih povećava za dva odsto godišnje, dok u taj rast u svetu iznosi 0,6 odsto. Povezanost bombardovanjem osiromašenim uranijumom sa kancerom dokazuje i potvrđuje sve veći broj eminentnih naučnika kod nas, a u poslednje vreme i sve češće i svetskih eksperata u medicini. S tim se slažu lekari, psiholozi, aktivisti za ljudska prava i advokati i zato je potrebno da se svi udružimo na zajedničkom zadatku i dokažemo kobni uticaj osiromašemog uranijuma na životnu sredinu. Našoj zemlji i našem narodu neophodno je da se ozbiljno i istrajno bavimo ovim problemom. Da udružimo znanje i iskustvo, zaustavimo i pokušamo da ublažimo ovu katastrofu, koja neće sama od sebe da se prekine. Celokupna svetska javnost upozorava na „sporu smrt“ i „Balkanski sindrom“, kao direktne posledice bombardovanja naših prostora osiromašenim uranijumom. Mi, što je normalno, ne smemo da ostanemo nemi na ova, da tako kažem, posledična zbivanja. Često se bombardovanje 1999. u naučnim radovima poredi sa ekološkom katastrofom koja ne ugrožava samo naše stanovništvo, već i ljude širom Balkana.
Medicinski eksperti složni su kada govore o „pomoći“ kojom je naše ljude darivao „milosrdni anđeo“.
U naučnoj medicinskoj zajednici napominje se da se nakon bombardovanja osiromašenim uranijumom broj malignih oboljenja (leukemija i limfom) značajno povećao, posebno u poslednjoj deceniji. U isto vreme, u periodu od 15-20 godina očekuje se dalji rast tzv. solidnih tumora, kao što su rak pluća, debelog creva, rak dojki, grlića materice, što potvrđuje današnja statistika. Najkraće, kako kažu naži medicinski eksperti, očekuje nas „epodemija raka“! Naša zemlja, vazduh i voda tokom bombardovanja 1999.godine bile su zatrovane, jer je na 112 mesta u SRJ je izručeno oko petnaest tona penetratora, municije sa osiromašenim uranijumom. Još tada je „Radna grupa za Balkan“, koja je istraživala posledice po ekologiju apelovala da je „hitno potrebno da se utvrde sve posledice po zdravlje uzrokovane srednjoročnom i dugoročnom izloženošću dejstvu osiromašenog uranijuma, koji bi se obavio pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije“.
Pomenuste „Radnu grupu za Balkan“. Šta zapravo ona znači i kakva joj je uloga u svemu ovome?
Radna grupa za Balkan je telo Ujedinjenih Nacija čija je dužnost bila da istraži posledice bombardovanja na industrijske zone, na reku Dunav, na biološku raznovrsnost u zaštićenim oblastima kao i upotrebu oružja sa osiromašenim uranijumom.
Šta pokazuju dosadašnji izveštaji „Radne grupe za Balkan“?
Najkraće, zabrinjavajući je izveštaj Radne grupe u kome je naglašano da postoje ozbiljni ekološki problemi koji zahtevaju preduzimanje hitnih akcija. Nedvosmisleno je potvrđeno da posledice NATO bombardovanja imaju značajan negativan uticaj na ljudsko zdravlje, ali ništa manje i na opštu dobrobit. Verujem da nismo zaslužili da nam zemlju na kojoj živimo, na kojoj nam i pokolenja hodaju, vazduh koji ovde udišemo i vodu koju pijemo budu zatrovana hemikalijama i otrovima, za duže vreme.
Podosta se zna o nelegitimnoj, pa i divljačkoj akciji NATO na ovim prostorima. Ipak, na šta ćete usmeriti sopstveno i angažovanje tima, na čijem se čelu nalazite, u ovom nadasve humanom izazovu jednog uspešnog advokata?
Želim da podsetim našu javnost da je NATO bombardovanjem SRJ u potpunosti zanemario i pogazio vladavinu međunarodnog prava Ujedinjenih nacija i Glave 7. Povelje UN. NATO bombarderi bacili su više od trideset hiljada bombi sa osiromašenim uranijumom. Takav rat, osim što je suprotan međunarodnom pravu, neprihvatljiv je i sa etičke strane, morala i humanosti. On je po svojoj prirodi imao funkciju da uništava ljudske živote, svojinu i prava ljudskih bića i ugrozi kompletnu životnu sredinu, od tla do atmosfere i to na duži rok. Na kraju, želim da svu svoju energiju, znanje i iskustvo, naravno sa mojim kolegama, usmerim na podizanje glasa o štetnosti bombardovanja na čovečanstvo ovim kvazinuklearnim oružjem, uopšte. Nije ovde u pitanju opstanak samo jednog naroda i jedne zemlje, jer i pored obećanja Pentagona da neće da koristi municiju sa osiromašenium uranijumom učinili su to ponovo u borbi protiv ISIS. Ako su jednom prekršili tu odluku, brinem se, oni će to češće činiti, i ponovo i ponovo. Sve dok jednom za svagda pravo ne zabrani upotrebu tog oružja.
Aca Stanojević