[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Jovana Bajagić
Danas ću vam, u ime Turističke agencije ~Za Beograd~, predstaviti novouvedeni aranžman, koji je izazvao nezapamćeno interesovanje. Ideja je rođena nakon sto je Beogradski geodetski institut objavio da su njegovi istrazivaci otkrili do sada nepoznatu, kopnenu masu juzno od Lazarevca.
Divlji i egzotični prostor nazvan je Centralna Srbija.
Utvrđeno je da tamo žive agrocentrična plemena izrazite gostoprimljivosti i domorodačke kulture. Oni još uvek jedu organsko povrće, a početkom jeseni prave materiju nepoznatog sastava, izrazito crvene boje.
Kažu da se to jede i zove aj-var.
Elem, naš Beograd odlučio je da na nagradno putovanje povede 10 domorodaca plemena NI ŠA VA. Pošto su prošli visemesečnu obuku savladavanja jezičkih barijera, i proveli dva meseca u Evropskom institutu za vaspitanje, izdali smo im pasoše i ukrcali ih na let 018011- u drugu klasu.
Prvog dana gosti će imati prilike da obiđu znamenitosti Beograda. TC Ušće i Delta jasni su pokazatelji – sve se sliva u Beograd. Naša agencija dobila je ekskluzivno pravo da poseti savremeno naselje Belvil, čije je ime inspirisano, u znak podrške, kako kažu, ugroženom džez poselu juga, Nišvilu.
Drugog dana domorocima će biti uručeni tajni podaci arhive grada Beograda. Oni se nalaze u posebnom beogradskom izdanju ~Bg~ koji se dosta razlikuje od izvoznog. Novinu će moći da pogledaju, ali nikako da iznose sa teritorije grada Beograda, jer je to u suprotnosti sa njegovim Ustavom. Ja ću vam sada na sopstveni rizik reći sta sve možete tu pročitati.
Prvo, da nije tačno da jedino Beograd i Novi Sad mogu da od prodaje fabrika prisvoje 50, a ostali po 5 posto. Takođe nije tacno da oko 75% gradskih prihoda ide direktno u republičku kasu koja je na raspolaganju Beogradu. Beograd će zbog ovih kleveta tužiti ostatak Srbije. Dunav će od 2015. godine biti beogradska reka, odlučeno je na Novopariskom kongresu. U to ime počela izgradnja novog kanala-Dunav, Dunav, Dunav.
Gradonačelnik izjavio da je manifestacija Beogradizacija Beograda postala tradicionalna. Usvojeno da od sledećeg meseca kreće Beogradizacija Niša, Kraljeva i Užica.
Komisija za očuvanje latinskog jezika napravila presedan – menja se izreka Omnes viae romam ducunt, tako sto se reč Rim zamenujuje rečju Beograd. Od sada izreka će glasiti – Svi putevi vode u Beograd. Penzioneri Beograda u problemu – nestao je i poslednji golub, bacaju mrvice u prazno… I jedna potresna vest – gradjanima Beograda ugroženo zdravljec- nekoliko gradjana Beograda javili su se sa gušenjem u grudima posle šetnje Tašmajdanskim parkom.
Nakon sprovedenih ispitivanja lekari su ustanovili da se radi o retkom jedinjenju kiseonika koji su najverovatnije donela domorodačka plemena.
Trećeg dana domoroci će imati čast da polažu testove o poznavanju grada Beograda.
Dvoje najboljih imaće još veću čast da polože zakletvu gradu Beogradu: Beograd je glavni, najveći i jedini grad Republike Srbije. Ne smeš imati ni voleti nijedan drugi grad osim mene. Gradjani Beograda su Homo Beogradikusi.|I Lazarevac je Beograd.
A vi već od sutra možete rezervisati vaše karte u ulici Avalskog tornja na Beogradskom putu ili na brojeve telefona 011011011. Cene za sada nisu poznate, ali verujem da vi idete po svaku cenu.
E, a ja ostajem po svaku cenu. Moj destinacija je Niš!
Ne, ja nemam problem da budem unutrašnjost Srbije, ali imam problem da budem iznutrica. Kako jedan predstavnik države na nacionalnoj televiziji, može da kaže – Srbija ide nizbrdo, ali zato Beograd napreduje.
I tako, dok Beograd pliva, Niš se davi.
Kredite za Srbiju trošimo na obilaznicu i železnicu Beograda. Za prestonizaciju. Pa bar da neko onda i obiđe Beograd, ali svi u njega hrle i da je ta železnica brža, a nije…1884. vozom je trebalo četiri sata do Beograda. Danas je potrebno šest.
Dakle, istina je, Beograd nikada nije bio dalje.
Ne želim da nam se busaju u grudi svojom kulturom, a da nam udaraju čvrge sve nam se na krizu pozivajući dok nam metodom leva ruka desni džep gase kulturna dešavanja. Neću da nam dele milostinju. Ta milostinja su naši novci. Neka onda ostanu u našem gradu. Dugo sam mislila da je Srbija premala zemlja za decentralizaciju. Sada se plašim da je prevelika, jer u njoj nije ostalo mnogo ljudi.
Dve trećine Srbije radi u Beogradu. I biće tako sve dok sami sebe smatramo provincijom. Zato, pojas za spasavanje u svoje ruke, x metara, prsno, leđno, kraul, delfin, pa makar i uzvodno, do obale. Svoj na s(u)vom. Neka stamene obale budu te koje će pustiti reku da teče i proteče, neka ojačaju sebe same ostankom i opstankom u budućnosti suživši toj reci korito. Pozivam sve da ostanu na svojim obalama, to je jedino što ja mogu. Ako NAS nema na našim obalama, poplaviće nas neke mutne i zagađene reke.