[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Stefan Marković
Zamalo da se juče posvađam sa ženom, zbog toga što me nije podsetila da je trebalo da idemo u Narodno pozorište na izvedbu predstave “Arčibald Rajs”. Još kada sam kasnije čuo kakav smo spektakl propustili, ozbiljno nam je poljuljano bračno stanje. Pa, majka mu stara, kao specijalni gost, pojavio se moj omiljeni niški glumac – Zoki Perišić.
Što je najgore, mnogi su osudili njegov performans. Prokleti praznoglavci! Ko su oni da izviždavaju gradonačelnika. Pa nije on kakva kaćiperka, pa da se osvrće na svaki zvižduk.
Građani Niša su znali da ga osude kada je odlučno predložio da se skrate Nišvil i Filmski susreti; i uostalom sve što ima veze s umetnošću i kulturom; ali niko da ga pohvali za to što je produžio trajanje predstave. I to na koji način: čovek je hteo da pročita (i pročitao ga je) pismo, rukompisano lično od strane PPV-a.
Pa, dragi moji posetioci Narodnog pozorišta, trebalo bi da vam bude čast što jedna takva ljudska gromada, kao što je Zoran Perišić, pročitao pismo takve nadljuske, vanvremenske, vanprostorne gromade kao što je Vrhovni Gospodar. Naposletku, vi ste ga birali.
Lepo nam je održao bukvicu Zoki, rekavši nam da ljudi koji zvižde u pozorištu nisu publika. Pa, u pravu je čovek. Pozorište je mesto na kojem se pred izbore pojavljuju političari kako bi pročitali velike misli velikih gospodara, a ne mesto na kojem se zviždi. Dragi moji posetioci Narodnog pozorišta, fali vam elementarno vaspitanje. Da li tako zviždite i kod kuće? Siguran sam da Zoki P. kod kuće čita pismo Vrhovnog Gospodara.
A i mislite li, dragi posetioci Narodnog pozorišta, da je Zokiju bilo lako da se uopšte pojavi tamo? Svi dobro znate koliko je njemu mrsko da posećuje mesta koja su u vezi s kulturom i umetnošću. Izbijaju ga morbile svaki put, samo kad se bar približi do galerije, pozorišta ili festivala, ali čovek je profesionalac u svom poslu i sve trpi zarad naprednjač… naprednog Niša.
Mogao je on da pošalje i svog zamenika. Ali ne, zna on da bi Ljubi Slavkoviću odlazak u Narodno pozorište pao kao nevreme u Pešteru. Kakav je samo laf zbog toga ispao Zoki P. Povrh svega, sjenički priznati pesnik i virtouz na guslama Ljuba Slavković nije još uvek najbolje savladao tehniku čitanja, pa bi praktično bilo nemoguće da sam izvede ovaj skeč, ali mogao je bar da odgusla nešto u desetercu.
Gde si sada, Arčibalde Rajse,
Kad je s nama Vučić gospodare.
Al je belmuž, al je vinjak ljuti,
Pravopisna guja mene muči…
I još nešto, Zoki P. tvrdi kako u Gospodarevoj poruci nije bilo političke konotacije. Eto, kakvi ste, posetioci Narodnog pozorišta. Puni ste predrasuda. Stidite se, kad se oni koji bi trebalo ne stide. Znate kako kažu: pametan popušta, magarac ne dopušta. A vidite da se povodom ovog ekscesa nije oglasio niko iz uprave Narodnog pozorišta, nijedan glumac, ma ni čistačica. Znači da je sve okej. Umetnici su uz tebe, Zoki P.
Naposletku, ni moja kolumna nije politička, kao što ni to pismo nije bilo političko, kao ni baneri, koji nam jedino mogu služiti za bešenje u centru grada, nisu politički.
Srećna vam predizborna tišina i bez sufliranja, molim; a Zoki P. je, po svemu sudeći, za svoj performans zaslužio bar povratak na bis.