Da li smo mi normalni? – Za lokal se izdvaja 9 puta manje novca nego za republičku kasu!

Centralna vlast u Beogradu raspolaže sa 90 odsto prihoda u Srbiji! Dok u pojedinim razvijenim državama Evropske unije skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, u Srbiji su prošle godine sve opštine, gradovi i autonomna pokrajina Vojvodina inkasirali 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda, odnosno skoro devet puta manje od centralnog nivoa vlasti, počinje saopštenje Nacionalne koalicije za decentralizaciju, prosleđeno medijima.

ucesce-lokalnih-vlasti-u-javnim-prihodima

Oni kažu da je najnovije istraživanje NKD koje se temelji na podacima Ministarstva finansija i statističke službe Evropske unije Eurostat, pokazuju da je na samom početku 2015. godine prihod svih 145 lokalnih samouprava i AP Vojvodine iznosio manje od deset odsto ukupnih budžetskih prihoda zemlje.

Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, pošto će početi primena Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim se prihodi od poreza na zarade preraspodeljuju tako da lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80 odsto ostaje 66 odsto/74 odsto/77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima, jedan od zaključaka je u ovom istraživanju.

nis-na-kisi
NKD: Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži

Vlada Republike Srbije, kao predlagač Zakona, ovakvo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu obrazlaže time da je zbog dosadašnje „darežljivosti prema lokalnom nivou“ rastao godišnji fiskalni deficit, odnosno razlika između državnih prihoda i rashoda, da „lokal“ uz veće poreske prihode nije dobio i nove nadležnosti, te da porez na zarade u modernoj fiskalnoj praksi dominantno pripada centralnom nivou vlasti.

danijel-dasic
Danijel Dašić – foto: Media i reform centar

Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji (opštine, gradovi i pokrajina Vojvodina) su 2012. godine bili na nivou od 17,7%, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih budžetskih prohoda. Tu se postavlja prvo pitanje: kako je moguće da su „rasipnici na lokalu“ dobili 6% manje, a da je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit (koji je posledica tih izdvajanja) imao konstantni rast? To prosto nije logično. Možda bi razlog za fiskalni deficit trebalo potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou koji je krajem 2015. raspolagao sa skoro 90% svog novca u Srbiji? Ili u podatku da je dug samo jednog javnog preduzeća – EPS, od 2012. do danas porastao sa 600 miliona evra na skoro 1,2 milijarde… Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou“, napominje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

ucesce-lokalnih-i-centralnih-vlasti-u-javnim-prihodima-2012-2015

Za razliku od Srbije, sa evidentno visokom centralizacijom javnih prihoda – koja inače predstavlja i jedan od pokazatelja centralizacije političke moći, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.


Pripremamo se za Evropu, a radimo kontra

U 28 država EU lokalnom nivou vlasti je, tokom prošle godine, u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda (31,60 odsto). Prema istraživanju NKD-a Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava (47,9 odsto/47,7 odsto/45,6 odsto). U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana- Hrvatska.


Da podsetimo, Srbija je Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, ratifikovala 2007. godine, kojom se obavezala da „primeni pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“, zaključuje u saopštenju NKD.

Najnovije istraživanje NKD-a možete pronaći OVDE.

gradjanin.rs

1 Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *