Nikola(17) i Milica Vasić(12) iz Batušinca, sela pored Merošine rano su ostali bez roditeljske ljubavi. Zajedno u kući žive sa bakom i dekom od njihove penzije što ukupno iznosi oko 24.000 dinara, a tu je i dečiji dodatak koji za oboje iznosi oko 5.000 dinara.
Njih dvoje se snalaze kako znaju i umeju, a to im ne smeta da budu odlični đaci u svojim školama. Otac Dejan je tragično nastradao kao pešak u saobraćajnoj nesreći, a mama Maja je pre dvadesetak dana umrla od raka pankreasa. To je za njih nenadoknadiv gubitak.
Prvu pomoć, Nikoli i Milici, učenici petog razreda OŠ“Vuk Karadžić“ u Belotincu, pružio je humanitarac i načelnik spasilačkog centra Srbije, Vojkan Krstić. On je u Gimnaziji „Bora Stanković“ koju pohađa Nikola došao predao mu nešto novca koji im je sada prekopotreban.
Dok njihovi mnogi vršnjaci po Srbiji „pate“ za skupocenim telefonima i egtotičnim putovanjima, njih dvoje žele kupatilo u kući, a kako kažu, nikada nisu videli ni more.
Da, živimo u lošim uslovima i zato smo i zatražili pomoć od dobrih ljudi. Deka Miroslav je preživeo šlog pa i tu nedostaje novac za lekove. Sada stvarno posle pomoći koje smo dobili ne oskudevamo za nekim stvarima, ali to kupatilo nam je zaista fali da više po hladnoći ne bi izlazili napolje. Dok je mama bila živa ona je primala porodičnu penziju od 11.000 dinara, a sada toga nema pa je to još jedan razlog što smo naglo ostali bez nekih osnovnih stvari. Tu penziju ću ja da primam, ali od aprila odnosno kada postanem punoletan – priča Nikola ispred banke u merošini gde je došao sa sestrom i dekom da otvori žiro račun. Nikola je do januara primao stipendiju, ali pošto se vodila na mamino ime, to sada ne dobija, a sledi mu kada postane punoletan.
Za sada im najviše pomaže tetka, Danijela Uzelac koja je i prva zavapila da se ovoj sjajnoj deci pomogne.
Njih dvoje su odlični đaci. Milica se još nije odlučila u koju će srednju školu, a Nikoli je želja da postane profesor srpskog jezika.
Suština je da imam jaku želju da predajem, da edukujem. Za sada je to srpski jezik i književnost u gimnaziji. Uopšte jezici mi idu i trenutno koji računam da upišem je Filozofski fakultet. To mi najbolje ide, a najviše i volim. Pitate nas za more, eeeee. More nikada nismo videli. Naslušali smo se raznih priča o moru, ali nikada nismo zagazili u slanu vodu. ja imam i problema s nosem, odnosno disajnim putevima. To je mali problem i preporučen mi je boravak na moru, ali za sada je to daleka budućnost- objašnjava Nikola.
Na pitanje da prokemntarišu trend mladih da odlaze iz zemlje jer ne vide jasnu sliku svoje budućnosti, oni sležu ramenima i kažu „da bi voleli da rade u Srbiji“.
Svi koji žele da pomognu Vasićima mogu da uplate sredstva na broj žiro računa 205-9001021966214-48 Komercijalna banka za Nikolu Vasića.
M.S.