Dođeš, dopadne ti se i ostaneš na tom mestu da živiš. Sasvim normalna stvar, a u Vojovodini ih zovu upravo tako – dođoši. Dušan Zorić je iz daleke Bačke u Vojvodini došao je u Niš pre više od dve decenije, dopalo mu se ovde mnogo toga, a posebno devojka, pa se oženio i ostao da živi u gradu na Nišavi. Ovde se kaže: odakle ti žena, odatle si i ti, a za Duška se može reći da je – niški dođoš! Elem, ovo nije samo priča o tome kako se jedan Lala preselio iz nepregledne i bogate Bačke, da bi na četiri stotitne kilometara dalje i južnije našao svoju životnu sreću…
Ovo je, zapravo, jedna prilično neobična priča o sasvim (ne)običnom čoveku, trgovcu, vlasniku veoma lepe i originalno uređene trgovinske radnje „Ledomanija“, smeštene u pasažu, na prolazu iz glavne zelene pijace u takozvanu cvetnu pijacu u Nišu.
Nije ovo reklama o trgovini. Ovo je reklama o jednom od mnogobrojnih običnih ljudi-trgovaca, ali veoma retkih za koje se može reći da su ljudi – sa dušom. Niški dođoš Duško Zorić sam radi u sopstvenoj trgovinskoj radnji, smiren, tih i predusretljiv jednako prema svima. I svi ovde ulaze, neko veseo, neko namrgođen, sumnjičav, spreman na raspravu, ili ko zna već kako i zašto naelektrisan, ali zato svi bez razlike izlaze jednako smireni i zadovoljni svim onim što su čuli, videli i kupili…
Cene su stvarno dobre, sasvim okej i realne, ali nisam sigurna da li ovaj brokoli nije bajat, da mu možda nije istekao rok trajanja… – vajkala se jedna gospođa, premišljajući se da li da pazari nešto.
Usledio je odgovor:
Evo, gospođa, molim vas, vidite i sami. Rok trajanja oktobar naredne godine, po izgledu sami procenite, a cena vam kazuje da nam nije osnovni cilj samo da vam uzmemo novac… – smirenim i uverljivim glasom Duško je objasnio i – problema više nije bilo. I tako, da ne dužimo, jedan sat iznenadne i neplanirane „kontrole“ je proleteo u veoma prijatnim susretima trgovca sa kupcima.
Glavni kuvar u porodici
Ja sam u vojsci bio kuvar punih osamnaest meseci. Sada sam glavni kuvar i dan danas u mojoj kući. Odmah znam da raspoznam šta je sveža i dobra namirnica. Zato kupujem ovde redovno… – poluglasno je prokomentarisao sredovečni kupac i sa osmehom pozdravio pri odlasku.
Ima mnogo trgovina i trgovaca, ali malo ovakvih gde svi izlaze i mirni i zadovoljni kupovinom. Dođoš Duško ima razumevanja i duše za sve koji uđu u njegovu radnju. Samo zbog toga ovo nije reklamna priča. Ako i pomislite da nešto reklamiramo, onda se setite da najmanje vremena posvećujemo ljudskoj duši. Svoje duše se možda najmanje sećamo, pa zato i ne stižemo da primetimo one dobre vibracije oko nas…
Miroljub Marković, urednik No-No novina
Svaka čast kume pravi čovek na pravom mestu
Kakav „dodjosh“ , on je starosedelac, u odnosu na ove koji su u „niskoj
vlasti“ !