[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađani: Stefan Marković / Vanja Keser (FOTO)
U petak, nešto pre 20, 00, nazvala me je Nevena Glibetić Nensi, pevačica Filtera, i uz jedno “ha, lej!”, najavila da su prešišali naplatnu rampu kod Naisa. To je popravilo moje prokleto raspoloženje, koje je u tom trenutku bilo u skladu sa vremenskim prilikama. Padala je bedna kiša.
Iako sam bio na spisku novinara, ispostavilo se da je trebalo da se u Fidbek pojavim ranije, jer je bendu falio još jedan mikrofon.
Uskočio sam u pomoć s Beringerom, koji mi prevashodno služi za falširana, kućna izvođenja Igija Popa, Dorsa, Sinatre i starogradskih pesama.
Negde oko 21, 00 bio sam ispred ulaza, gde su se već okupile manje grupe Marčelovih slušalaca, stiskajući se pod kišobranima.
U lokal me je uveo Zoki Iskaz. Pošto sam se pozdravio sa članovima oba benda (koji funkcionišu kao jedan) i pošto smo kratko ćaskali uz jeger i pivo, proba je mogla da počne.
Iako je da trebalo da se sa svirkom krene u 22, 00, u to vreme je obezbeđenje na ulazu tek počelo da propušta ljude. Jedan od razloga za kašnjenje, bila je i projekcija filma “Montevideo, vidimo se”, koji se emitovao u bioskopu pored. Oduvek sam se pitao kako funkcioniše simbioza Kupina – Fidbek i konačno sam dobio odgovor – grdno!
S obzirom na to da je običaj kod Srba da se na proslave rođendana kasni, nije bilo neouobičajeno da se i na Marčelov rođendan dođe kasnije.
Već oko petnaest do jedanaest, Fidbek je bio gotovo popunjen. Vernim poštovaocima Marčelovog rada nije smetalo zakašnjenje, ni čekanje na kiši.
U 23, 15 je promrzla i pokvašena publika bila spremna za zagrevanje; na bini su bili Marčelo, Nensi, Ministar Lingvista i DJ Raid.
Posle kratkog intra, Marko Šelić Marčelo, izjavio je da pošto su zgusnuti redovi, neće biti problema da se publika oznoji, čak iako bude malo lošije.
Usledila je remiksovana verzija pesme Podzemlje, sa prvog albuma, posle koje su se nizale i stare i nove pesme.
Znate da je sada deset godina kako postoji De fakto i nažalost već trideset i jedna godina kako postojim ja. Stvari kojih ćemo se podsetiti su svakako bile lakše pre deset godina a sada su malo starački teške”, izjavio je Marčelo iako je energija na bini bila itekako mladalačka.
Publika je uz vrisku i dignute ruke ispratila i pesme Pegla i Laž sa predstojećeg Marčelovog albuma, koji će nositi naziv Napet šou.
Dok sam naručivao treće pivo, Filterima su se na bini pridružili Iskazovci.
Uz “Bol i revolt”, oslobodila se količina pozitivne energije srazmerna negativnoj energiji radnice koja je prodavala karte i operisala sa jaknama; uveravam vas da je njena negativna energija bila ekvivalent Akiri.
Ozvučenje nije bilo najsjajnije, pa ko nije znao tekstove pesama, teško da je mogao da razazna reči izvođača.
Nešto posle ponoći, Iskazovci su izveli par starijih i par novih numera, sa dugonajvljivanog albuma Tanatos
Pred kraj koncerta, Marčelo je izveo i pesmu koju dugo nije imao na repertoaru; pesmu jedan. Publika je pala u trans na srceparajuće stihove, koje je ispisivao devetnaestogodišnji Marčelo.
Za sam kraj, “svanulo” je “Sunce”, posle kojeg su usijani prvi redovi bili rashlađeni šampanjcem, što se otvorio u čast Markovog rođendana.
Sutradan su Marčelo i Iskaz održali još jedan nastup, pred nešto manjim brojem ljudi, pa je kao što je i sam Marčelo rekao bila “porodična atmosfera”.
Iako je karta za ovaj koncert stajala petsto dinara, vredelo je i više od toga, pa čak i da se ostavi bakšiš, ali svakako ne radnici koja prodaje karte.