[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]radjanin: Miroljub MARKOVIĆ
– Zašto nesposobnima smeta Aleksić? U redovima niških naprednjaka uveliko počinje veliko spremanje – diferencijacija i čistka sposobnih koji ugrožavaju mediokritete na vlasti! Niški paradoks: opozicija sve brojnija i složnija, a vlast sve silnija!
U jednoj srpskoj popularnoj komediji glavni glumac izreče jednu šaljivu poruku: „U životu ko cvika, ima da se slika!“ Uvaženi kolega Doderović (naravno da ne cvika) ispričao je na niškom forumu „Građanin“ i pojasnio problem dvojakih i višestrukih aršina oko pojma sukoba interesa u obavljanju javnih funkcija. Čusmo tako i za slučaj s kraja tek minule godine da Gradska skupština ne ferma ovaj princip za zamenika predsednika Nenada Stankovića, a za gradskog većnika i poznatog advokata Srđana Aleksića državna agencija je već donela rešenje da su nespojivi njegova funkcija gradskog većnika i profesionalnog advokata i to samo zato što je zastupao (i dobio spor) za radnike jednog komunalnog preduzeća koje je kršilo zakonske propise. Badava je, izgleda, Aleksić ukazao na sve relevantne činjenice i zato s razlogom očekuje da mu državna agencija ne uvaži sve ono što je i laicima jasno i da će verovatno doživeti debakl – da će morati pognute glave da napusti nišku gradsku vladu. Paradoks je utoliko veći kada se zna da je upravo ta niška vlada prethodne dve i po godine bila najpoznatija upravo po Aleksiću kao narodnom advokatu koji je uspešno vodio spor kod međunarodnog suda u Strazburu u ime desetine hiljada boraca, koje je ova njihova država oštetila, ali i po izuzetnim menadžerskim samoinicijativnim potezima. O svemu tome je bilo dosta priče u javnosti, ali na osnovno pitanje još nema jasnog odgovora: kome, zapravo, smeta baš taj i takav Srđan Aleksić?
Fenomenalni dvojac: Perišić – Ilić!
U Nišu ništa tako dobro ne funkcioniše kao sklad vlasti većine SNS i SPS, potpomognute stalno udvorički raspoloženom niškom „Pričam ti priču“. Nasuprot ovoj brojčano ubedljivoj većini – opozicioni blok je takođe znatno ojačao i deluje bez ranijih disonantnih tonova. Imena niške opozicije su za ozbiljan respekt: Ćirković, Simonović, Radović, Krstić, Lapčević, Pešić i (u potonje vreme godinama nezaobilazni) Bane Jovanović! Popularni niški Banana je promenio mnogo političkih dresova, a po ispadanju URS-a iz vlasti ispao je i Jovanović iz niške koalicije i to na dramatičan način – sa lisicama na rukama u istražnom zatvoru!
Pitanje je, naravno, kako će se okončati Banetova „zatvorska“ epizoda, ali je nesporno da je on krenuo u žestok protivnapad – protiv Aleksića odavno, a sada i direktno protiv Perišića i njegovih najbližih saradnika. Pritom je pred kraj minule godine pukla i bruka oko gradskog saobraćajnog tendera vrednog „samo“ šest milijardi dinara! I u kontekstu svih tih priča, Raznovrsnih obostranih optužbi i poslednje velike afere opet je pitanje: kome i zašto smeta baš Srđan Aleksić i šta se u paketu sa njim sve skriva?
Smetaju – sposobni!
Slučaj Aleksić, ili fenomen ovog niškog već nadaleko poznatog advokata i većnika na niškoj političkoj sceni otvara već dobro poznatu priču o sposobnima i onima druguima, o zavidljivosti, kolegijaloj surevnjivosti i slično. Niški primer velikih pobednika naprednjaka već dve i po godine provlači se preko dugačkog niza obećanja i planova „bez krčmara“, a konačan efekat se slio nedavno u budžetu za ovu godinu, prema kome niškom, narodu predstoji daleko veće stezanje kaiša nego u severnom delu zemlje. Sve vreme centralnu rolu igra uvaženi, uozbiljeni, uobraženi, uglađeni i dobro plaćeni gradonačelnik Zoran Perišić.
Da se, dakle, ne lažemo, a verujem da ni Vučića niko od njegovih neće prevesti žednog preko niške vode – sve je počinjalo i završavalo se sa Perišićem. Mnogo je primera pogrešnih poteza i promašaja: ogroman broj zaposlenih kadrova SNS i SPS (čitaj: vernih slugu i glasača) u organima uprave i javnim preduzećima, desetine novouvedenih funkciionerskih mesta, a raspodela resora u samoj Gradskoj kući je tema za Nušića. Na primer, većniku Aleksiću je dodelio dva resora – kulture i poljoprivrede (!?), istovremeno postavljajući jednog profesora poljoprivrednog fakulteta (Jovana Stojkovića) za svog pomoćnika upravo za resor poljoprivrede, a izuzetno afirmisanu i sposobnu načelnicu ove gradske uprave (Aleksandru Brzaković) smenio zato što je bila član DS i to baš onih dana kada je Vučić mesto ministra spoljnih poslova nudio Milici Delević isto iz DS, glasno promovišući da će vladati princip sposobnosti a ne partijske pripadnosti. Da ništa nije dobro uradio za nišku poljoprivredu Perišićev kadar S. Stojiljković – zna se dobro, kao i mnogo toga još.
Primer zamenika gradonačelnika Ljube Slavkovića je posebno slikovit i zaslužuje pažnju. „Nemam nikakvu podršku od Perišića, po nedelju dana ga ne sretnem, radim bez ijednog saradnika, te ću do kraja godine podneti ostavku…“ – ovako se žalio Slavković pred kraj 2013, a tačno godinu dana kasnije je doživeo da bude isključen iz SNS. Jedno vreme popularan kao Ljuba-reformator (nije mu, na žalost, uspela ni jedna reforma gradske uprave) ovaj kadar niških naprednjaka je sada ni na nebu ni na zemlji dok čeka odluku o vraćanju u članstvo najmoćnije stranke. Logično, odustao je od pretnje da će javno progovoriti kada Perišić bude zatražio njegovo razrešenje.
I tako se niške političke ujdurme mogu analizirati u nedogled i posle svake ostaje pitanje bez izrečenog odgovora: A zašto i kome smeta baš Aleksić, kolega većnik Banđur ili još neki njima slični? Očekuje se, naime, da će se njima verovatno pridružiti još neki iz Gradskog veća, koji su se zalagali za interes Niša i njegovih građana, ili pak neki koji su pripadali drugim sada nepoželjnim političkim opcijama. Reč je o sposbnima, a sposobnost i rezultati rada se ovde – ne opraštaju! Slučaj Aleksić je trenutno samo paradigma niške političke scene. U celoj ovoj priči ima, međutim, i nešto dobro – pao je sneg, pa će svaka zverka ubrzo pokazati svoj trag!