[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Miroljub MARKOVIĆ, komentator-urednik „NONO“ novina
… a greške su privatno pravo i nose samo ličnu odgovornost!
Srpska politička scena neiscrpan je izvor raznovrsnih čudesa, jedinstvenih i prosto neverovatnih događaja. Tako je ovih dana veliki svetosavski praznik „uveličan“ serijom hapšenja. U Nišu je uhapšena grupa, a na čelu najpoznatiji je nesumnjivo Igor Novaković, predsednik Okružnog odbora SPS Niš, u Resavici opet političar, čak član Glavnog odbora SNS, a u Vojvodini jedan treći poznati političar, ovog puta iz Demokratske stranke. Niški primer je, međutim, indikativan i karakterističan za kompletnu srpsku političku scenu.
Kome preti ministar?
– Premijer Vučić i ja smo upozorili sve građane Srbije da se ne bave kriminalom… – rerkao je na početku saopštenja za javnost pred TV kamerama i to glavom i bradom lično ministar policije Nebojša Stefanović.
Objasnio je on potom i ponovio, naravno, premijerove reči da su pred zakonom svi jednaki, da nema nedodirljivih, da nije važno koje iz koje stranke i slično. No, mali-veliki ministar reče i ne trepnu, a niti se potom makar malo iskorigova da su on i Vučić „upozorili sve građane da se ne bave kriminalom“!? Kako protumačiti i shvatiti ove reči ministra policije? Pa baš onako kako je i rekao – upozorio je čovek sve građane Srbije da se ne bave kriminalom, a eto oni ga nisu poslušali! Bolje rečeno, ili da konkretizujemo i korigujemo samog doktora ministra – neki se, ipak bave kriminalom. I gle čuda, sve su to viđeni ljudi stranaka na vlasti i to jednako južno i severno od Beograda, a naravno i u samoj prestonici.
Partije ne priznaju grehove…
– Policija i nadležni državni organi neka rade svoj posao, a mi ne smemo da prejudiciramo ishod… – ovako je prokomentarisao gradonačelnik Niša Zoran Perišić, inače čelnik vodećih naprednjaka.
– To zašto je Novaković osumnjičen nema nikakve veze sa Siocijalističkom partijom, to može da bude samo lična odgovornost… – jasno je rekao isto pred TV kamerama čelnik niških socijalista Mile Ilić.
Cela srpska javnost je čula da je Igor Novaković, inače, ni manje ni više, nego na funkciji predsednika Okružnog odbora SPS Niša. Svi su čuli i zašto je uhapšen, za kakve i koliko teške zloupotrebe službenog položaja dok je bio na funkciji generalnog direktora „Jugoistoka“. Narod, takođe, zna da je Novaković na to rukovodeće mesto otišao kao kadar SPS, pa otuda i logično pitanje: kako to Mile Ilić može da amnestira partiju od odgovornosti njenog visokog funkcionera? Drugim rečima, iz srpskih političkih partija kao da poručuju: priznajemo i uvažavamo samo medalje i uspehe, a naročito nepoštenima među nama nema mesta!
Istupanje gradonačelnika Perišića, takođe, predstavlja izraz nemoći i nesnalaženja.Zapravo, kako Perišić da komentariše slučaj grešnog SPS kadra, osim da kaže da taj slučaj neće poremetiti postojeću koaliciju u Nišu. A što bi nešto i remetilo, kada se i protiv njega lično vode istražne policijske radnje (i to one specijalizovane za organizovani kriminal!), a sve u vezi onog famoznog gradskog saobraćajnog tendera, teškog „samo“ šest milijardi dinara!?
Dakle, fenomen srpske političke scene može slobodno da se svede samo na fenomenalni primer niškog poliitičkog neba. Ono je toliko slikovito, koloristično i bogato da u punoj meri može da reprezentuje celu zemlju Srbiju.
Ko poseja seme zla i korupcije?
Svi slučajevi hapšenja isključivo se tiču krivičnih dela zloupotrebe funkcije i službenog položaja u svrhu nezakonitog bogaćenja i po pravilu uvek to pada na terete državnog budžeta. Uprošćeno, sve te zloupotrebe i nezakonita bogaćenja pogađaju građane po džepu. To je, dakle, ta korupcija koja je duboko pustila korenje u sve društvene pore, sve nivoe vlasti, političkih i raznih rukovodećih funkcija.
– Cilj nove vlaasti je da uništimo to seme zla koje se zove Đilas i Demokratska stranka… – ovako je u izbornoj kampanji pre tri godine govorila Maja Gojković, sada predsednica Parlamenta Srbije.
Sve vreme nova vlast upravo vodi bespoštednu borbu protiv korupcije sa osnovnim ciljem da uništi i onemogući to seme zla iz prethodnog perioda. Da to ne ide ni jednostavno ni lako uveravamo se svakodnevno. I pored mnogobrojnih hapšenja, privođenja, saslušavanja „opravdano osumnjičenih“ i dalje javnost ne zna koliko je i dokazanih slučajeva, presuđenih i pravosnažnih presuda.
Pa kuda onda plovi ovaj i ovakav srpski brod? Ako Mile politički amnestira Igora, recimo, a državni organi ne uspevaju da dokažu sumnje – šta onda biva? Da li se ne svodi sve na svojevrsnu šaradu i zabavu širokih narodnih masa?