Gradska toplana – otimačina, završni čin

Recimo da nemate grejanje. Idete ulicom, padne cigla s krova, po sred razdeljak. Odmah pristižu ideje. One nezaboravne. „Što se ne bih priključio na centralno grejnje?“. Onako, još pod utiskom cigle, odeš i zatražiš da se priključiš. Prvo te svi gledaju bledo. Pitaš se, otkud oni znaju za ciglu? Prvi od njih, koji se pribrao, pita „Šta ti je bre?“. Utepala me cigla. „A to, utepan si. Može drugar, takve tražimo, izvoli na spisak, nisi samo ti utepan“. Prođoše bolovi, nezaboravna ideja zažive, a ti počinješ da shvataš lepotu života. Prvo shvatiš da si se dogovorio sa duševni ljudi. Izlaze u susret građanima. Jeste da se šest meseci greješ, ako te greju, ali bolje je da to platiš u 12 dela, lakše za tebe. Nemoj da misliš, plašili se za sebe, kad bi plaćao u 6 dela računi bi bili po 20 ‘iljadarki. Za te pare sa tenkovsku jedinicu bi ih tražio po grad, Nije to. Ovako je lakše za tebe, 12 meseci po 10 ‘iljadarki.

Zvrnda neko na vratima. Otvoriš, stigao račun. Pogledaš račun i primetiš, više ne zvrnda na vratima, zvrnda u ušima. Pitanje „da li su normalni?“ je glupo pitanje, znaš odgovor i pre nego što si pitao. Onda se misliš, kolika li je ta cigla koja je njih tresnula. Sliku te cigle teško da napraviš.
Sledi još jedna ideja, nezaboravna, „idem da se isključim“. Opet isti, opet bledo gledaju u tebe. „Ma kako da ne može, baš smo na tebe čekali“.. I dobiješ papirče na kome sve lepo piše, šta sve treba da uradiš da bi imao to zadovoljstvo.
„Da postoji saglasnost Skupštine stanara u skladu sa zakonom kojim se reguliše upravljanje i održavanje stambenih zgrada;
Da su ispunjeni tehnički uslovi odvajanja grejne instalacije krajnjeg kupca koji otkazuje ugovor, a koji se obrađuju elaboratom čiju sadržinu pravilnikom propisuje uprava nadležna za poslove energetike. Elaborat sadrži i nov način zagrevanja prostora, koji mora da ima veću energetsku efikasnost i manje štetan uticaj na životnu sredinu“.

Grad protiv svojih građana! Kako ubiti svog građanina, odmah i bezpogovorno. Kako bi bilo lepo da imate svoju radnju a da su građani obavezni da kupuju kod Vas. Naravno, po cenama koje sami odredite.
Zašto saglasnost stanara? Zato. Ovde su podstanari, šta raditi? Prosto, u kolonu sa migrantima, pođeš po zemljama EU, da prikupiš potpise.
Elaborat! Nego šta. NASA da ga napravi. „Ti ćeš s nas da se zajebavaš“. Da nas lepo obavestiš sa šta ćeš se grejati, mora da znamo. Neću da budemo neobavešteni. I vrata da držiš otključana. Dođu iz Toplane, lepo uđu, pogledaju šta imaš, da li ti je posteljina plave boje, da li deca uče, da li ti je pivo hladno…

Ovi uslovi mogu se svesti na jedan, mnogo prostiji, „da ti kanarinac zna himnu“.
Zašto je nephodno, suprotno zdravoj pameti i svim zakonima, da moraš kupovati ono što nećeš? Energetska stabilnsot zgrade! Kada ste priključeni na centralno grejanje vi grejete i komšije,, odozgo, odozdo i sa strane. Imate obavezu da grejete komšiluk!!! Šta ako otvorite prozor, malo da se proluftirate? Sledi kazna, hladite komšije? Ako Vam neko zvoni na vratima, ne otvarajte ni za živu glavu. Možda popijete kaznu, zbog halađenja komšiluka. Ni na posao ne smete ići, osim kroz cevke.

Susrećem se sa nizom sugrađana, sa njihovom tugom, sa njihovim vapajem koji niko ne ćuje. Plata nikakva. Rashodni ogromni. Nema teorije tolike račune platiti i opstati. Mole da ih isključe, nemaju šanse da prežive. Odgovor je ne. Dug raste. Stižu novi računi. Samo je pitanje dana kada će ostati bez imovine, biti na ulici. Samo zato što moraju kupovati ono što neće da kupuju i ne mogu platiti.

Kada stanete i razmislite, pitate se šta je cilj ovih budalaština. Da baš toliko pameti nemaju, nije prosto moguće. Ostaje Vam jedan, jedini, razlog. Otimačina. Dokopati se tuđih para i imovine po svaku cenu. Sve je dozvoljeno. Lakirane cipelice, Armani, zaposlena deca, kućice i stanovi…imaju svoju cenu, neko to mora platiti.

Pogledate rezultate njihovog rada, pustoš. Ako se izuzme njihova lična imovina. Teško da ćete naći javno preduzeće ili ustanovu kojima ne duguju. Ništa ne plaćaju. Krediti, jedan za drugim. Jugoistok nestao, Niška TV adio, Gorica takođe. Ko je sledeći? Kako da prikriju svoju nesposobnost za opšte interese? Samo višim računima. Oni više nemaju gde. Veliki iznosi neplaćenih rečuna, velika kreditna zaduženja, ostaju samo računi. Ostaje im jedino da Vam i kožu skinu. I skunuće, ne trepnuvši, ne sumnjajte.
Moramo bar pokušati da pomognemo onima kojima spasa nema. Imamo li snage, i kada nismo tako ugroženi, da pomognemo onima koji jesu. Ne svojom voljom, voljom drugih, nemaju izbora, oni ne traže „bolje sutra“, njima je i „sutra“ dovoljno. Posle njih i mi dolazimo na red, bez dileme. Pitanje je dana. I bivši i sadašnji, samo ulicu priznaju. To ruši njihov ugled kod njihovog vođe. Tu su, gde jesu, zahvaljujući njemu. Nikoga njegov lični autoritet nije doveo na to mesto, samo odluka šefa. Ulica im ruši sve to, njima tako drago. Četvrtak, 9 sati, je još jedna naša šansa, šansa da izborimo pravo na normalan život. Vidimo se ispred Skupštine grada.