[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanka: Marijana Marković
Ohrabrena nekim vašim komentrima o razgovoru sa Markom Vidojkovićem, istovremeno obeshrabrena nekim drugim vašim komentarima, ali pre svega jer sam obećala uredniku(postavili smo najavu), a i uživam u ovome, ove nedeljne večeri za vas razgovaram sa „šarmantnim kraljem šaljivog popa“.
Rambo Amadeus je kritičar, satiričar i umetnik koji je svojom muzikom napravio revoluciju u pop kulturi.
Ovako izgledaju dnevno-političke teme iz perspektive „svetskog kilo cara“.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Misliš li da je turbo-folk evoluirao s godinama, ili je ostao onaj isti, stari dobri?
Da bi se turbofolk sa razumijevanjem posmatrao, mora da se ode jedan korak nazad, u njegovu definiciju. Šta je to turbo folk? Turbofolk je nekritička upotreba tehnologije. Kao što je turbofolk kada u Ruandi urođenike naoružate automatskim oružjem, pa onda urođenici mogu u svojoj međuplemenskoj mržnji mnogo efikasnije da siju smrt, nego dok su ratovali kopljima, tako je jednako turbofolk i krajputaške šund sadržaje naoružavati medisjkom tehnologijom, bez ikakve svijesti o tome koliko je to pogubno za ukupan razvoj društva. Turbo folk poprima nove oblike i agregatna stanja svaki put kad se neobrazovanom, neobučenom dijelu društva omogući upotreba najmoćnije tehnologije .
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Da li turbo-folk smatraš uzrokom ili posledicom, i koliko je ta dva uopšte moguće odvojiti u Srbiji? Šta bi se postiglo, na primer, potpunim ukidanjem turbo-folka?
Turbo-folk je posledica nastala prelaskom medija na tržišno poslovanje. Mediji su izgubili edukativni karakter, naročito TV, i postali instrument puke zabave koja zadovoljava najniže reflekse i ukuse. Ništa ne treba ukinuti, nego dovesti na svoju mjeru. Kafanska zabava , dok se dogadja u kafani, na svom je mjestu, i kao takva poptuno ok. Samo kafansku zabavu treba vratiti u kafanu, ne treba ništa ukidati. Medije ostaviti za edukativne sadržaje.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: A kakva je budućnost tvoje muzike, i rokenrola uopšte, s obzirom da je država sve manja, a Pink sve veći?
Srećom, klasika, jazz i sva savremena progresivna muzika otporne su na činjenicu što ih nema na najgledanijim stanicama. Društvo se uvijek dijeli na većinu kojoj treba laka zabava, i intelektualnu manjinu kojoj je potreban malo kompleksniji oblik zabave, i oni ga u glavnom ne traže na televiziji.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Da li je kapitalizam, naročito ovaj, u domaćoj radinosti, opravdao tvoje nepoverenje?
Gledano na globalnom planu, kapitalizam ne umije da se izbori sa samim sobom. Ratovi se vode zbog nafte, planeta se zagađuje zbog profita. Može homo sapiens i bolje i pametnije od logike čopora gladnih vukova.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Vlast se menjala, ti si ostao isti. Da li se pomalo osećaš kao Rambo kroz ona četiri dela?
Ne bi bilo dobro da sam ostao isti. Meni se čini ipak da sam sada malo zreliji. Ako mislite na to da se nisam degradirao , kao veći dio javnosti, onda hvala na komplimentu, trudim se.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Kako komentarišeš aktuelnu vlast? Šta te plaši, a šta raduje?
Aktuelnu vlast ne komentarišem. Mogu samo da komentarišem rezultate, ako ih bude. Srbija ima samo jedan strateški zadatak, a to je da obezbjedi svoju čitavu obradivu zemlju vještačkim navodnjavanjem, jer u uslovima globalnog otopljavanja hrana će biti skuplja od nafte, a poljoprivrednici koji proizvode na svojoj zemlji bogatiji od šeika.
Plaši me mogućnost da to vlast ne shvata. Raduje me činjenica da stučna javnost shvata i razumije sve. Samo je potrebno da vlast jednom za svagda počne da se oslanja na procjene stručne javnosti, naročito u oblasti geostrateškog pozicioniranja spolja i prostornog planiranja unutra.
Prvi važniji rezultat svakako je da se cijene proizvoda u samopoposluzi spuste na nivo evropskih, jer trenutno je kod nas roba široke potrošnje u prosjeku 30 posto skuplja nego u Austriji i Njemačkoj, na primer.
[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]: Hvala na brzim odgovorima. Još samo ono jedno pitanje o Srbiji za dvadeset godina i ima li mesta optimizmu, i to je to.
Ja sam svakako optimista. Najvažnije je da mladi ljudi razumiju da treba smisliti novi posao i početi ga. Mnogo je poslova koji se mogu početi bez ulaganja, samo treba biti u toku, i kreativno misliti. Naravno, treba vjerovati u sebe i svoje ideje. Od države ne treba očekivati da nam nađe posao, to nije njen zadatak. Od države treba očekivati da obezbjedi stabilno okruženje, bezbjednost i birokratsku jednostavnost.