Javlja mi se, onako u snu, ja šef u Niš, lično. Došli neki DRIpci pa me ispituju za nekakvi papiri. Javljaju se oni i čukaju mi u glavu k’o s limenu kašiku o zatvorske rešetke. Tup,tup, tup…San li, il’ je java, čovek ne mož’ mirno da spava. Namenski.
I na kraj će jedan da kaže da sam potrošio pare! I to nenamenski.
Bože me sačuvaj kakvih sve ljudi ima. Nenamenski! Pa, jel sam ih namenio u funkcionerski dodaci? Jesam. Ako sam ih namenski potrošio za mene kako to može biti nenamensko? Da možda nije hteo njemu da ih namenim? Javljaju se oni i čukaju mi u glavu ko s limenu kašiku o zatvorske rešetke.
Još trtlja kako sam uvećao vreme na putu zbog dnevnicu, video po karte sa naplatne! Nema pojma. Kada sam prešao naplatnu morao sam da se okrepim u kafanče. A kad uđeš u kafanu sa potpis, ne izlazi se lako.
Uleće ti jedan i dere se, kao da ga svi stanari po zgradu jure.
- Šefe, jesi li bio skoro u klozet?
- Ne bre, što?
- Sve smo ga zasrali šefe.
- Blago meni kad mi ti oči otvaraš. Imam si ja drugi problem, mene muči zatvor. Šta da radim?
- Znam šefe, tebe ako to uvati ima godinama da traje. Izmislili neki lek „Vučko“, ima ga u Beograd, nema ovde. Samo tamo je gužva šefe, svi živi pod zatvor.
- Sipi gorivo pa da vatam put Beograd.
- Nema pare šefe.
- Uzmi kredit.
- Neće nam daju, od svi smo uzeli.
- Mnogo si bre tupav, sve mora da ti se kaže. Smanji paketići na bebe.
- Šefe, već ih smanjismo. Jedino da nam plaćaju što su dobili bebu.
- Nek Parking servis digne koje vozilo.
- Ne može šefe, uveli straže pored vozila. Ko da smo zaratili.
- Uzmi od samodoprinos.
- Lele šefe, još kad je to isteklo.
- Šta ima veze? Nema oni to da primete. Da su pri pamet ne bi ti i ja ovde sedeli.
- Šefe, a šta će radimo sa izbori? Mnogo nas nešto spominju.
- Šta te briga, mi brojimo. Imamo tu jednog, stručnjak za brojanje. Kaže, onaj što za nas glasa nema pamet za desetoricu pa ga tako i računa, kao 10 glasa.
- Malo je to šefe.
- Ma ništa, će zamolimo ovi pre nas da učestvuju, ima pa budemo ubavi. Nego, za svaki slučaj kupio sam si jedno lokalče, zlu ne trebalo. Prebaci onaj kancelarijski nameštaj, što skoro uzesmo, tamo.
- Nema ga šefe, još nekom trebao.
- Bože, s kakvi ljudi ja to radim. Mora radim 24 sata ako hoću nešto i mene da zakači. Nego, idu izbori pa će valjda da bude, svako čudo za tri dana!