Današnji datum je svake godine povod za raspravu, jer se 14. februara po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti Trifun, ali veliki broj pravoslavaca obeležava i Dan zaljubljenih, odnosno katolički praznik – Dan Svetog Valentina. Da se Dan zaljubljenih slavi nekog drugog dana, verovatno ne bi bilo rasprave, doduše možda i bi, sudeći po komentarima onih koji očigledno ne vole da slave ljubav. Međutim stiče se utisak da je definitivno najveći problem što Valentindan nije „naš“.
Pravoslavni praznik Sveti Trifun je svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa ga najčešće slave vinogradari i gostioničari. Postoji puno naziva za ovaj praznik, a u našem kraju se najčešće zove „Zarezoja“ ili „Zarezojla“, jer se na današnji dan reže vinograd. Po običaju domaćin prelije vinom i reže gižu na početku, u sredini i na kraju vinograda. Orezano pruće se veže u snop i čuva do sledeće godine, odnosno do sledeće „zarezoje“. Često se nakon orezivanja vinograda , vinogradari okupe da uz vino i bogatu trpezu proslave ovaj dan. Po narodnom verovanju ako na Trivunjdan padne kiša ili sneg, godina će biti rodna, a ako je vedro – biće sušna.
Sa druge strane, katolički praznik, Sveti Valentin slavi se širom sveta kao Dan zaljubljenih. Pravoslavci koji su izričito protiv proslave ovog sveca treba da znaju da se Sveti Valentin obeležava i kod nas, ali 13. avgusta i razlika je u tome što se ne proslavlja kao zaštitnik zaljubljenih.
Različite komentare možemo čuti povodom ovog datuma i proslave ova dva praznika. Činjenica je da se „na račun“ slavljenja ljubavi veliki novac okreće. U Srbiji je poslednjih godina ovaj praznik postao izuzetno popularan. Na današnji dan trgovci zadovoljno trljaju ruke, jer bez obzira na bojkot Dana zaljubljenih, velike se gužve stvaraju najčešće u buticima, cvećarama, prodavnicama nakita i ugostiteljskim objektima. Na današnji dan prodavci često daju popuste, ugostitelji organizuju proslave uz različite pogodnosti, izlozi se „crvene“ i sve je u duhu ljubavi. I možda je srž problema u tome što slavljenje zapravo podrazumeva potrošnju. Stiče se utisak da se u celom tom konzumerizmu gubi svrha praznika.
I naravno, u pravu su oni koji kažu da se treba voleti i poklanjati pažnja stalno, a ne samo danas. Međutim, može se postaviti pitanje koliko se to svakodnevno volimo, kada smo poslednji put iznenadili devojku, momka, ženu ili muža nekim makar malim znakom pažnje? Ima i onih koji bojkotuju Dan zaljubljenih samo zato što smo ga „uvezli sa Zapada“, pritom i ne znajući za praznovanje Svetog Trifuna na isti ovaj dan. Šta je sa svim ostalim danima koje obeležavamo, a koji nisu „naši“ nego se obeležavaju svuda u svetu, pa i mi pratimo trend? A onda i koju muziku slušamo, koje filmove gledamo, koju odeću nosimo, u krajnjem slučaju ne smeta nam ogroman broj stranih reči, koje koristimo i „prljamo“ naš jezik, a smeta nam praznovanje zaljubljenosti?
Rešenje je, kao i obično negde između. Kao pravoslavci obeležavamo Svetog Trifuna, ali šta nam smeta i da slavimo ljubav. U svakom slučaju vino i ljubav savršeno idu jedno uz drugo.
PoštovanaGospođo-đice, vaše mišljenje me podseća da olako prihvatanje svega sa strane što guši naše običaje i tradiciju, -nikako nije dobro. Imamo i mi praznike ljubavi i pomirenja i vernosti, i drugih kojima možemo odati poštu pozitivnim vrednostima, ali nam je lakše da prihvatimo tuđe.
Ne slavi se 8.mart, jer je to poštovanje žrtava žena za njihova prava, ne slavi se dan pobede 09.maj , jer je zamenjen zvanično praznikom Dan evrope. To sigurno nije slučajnost. Stvaranje i nametanje tradicije onih koji nemaju državu ni 200 godina, iz materijalnih i ideoloških interesa za mene nije dobro kao moralni stav i princip vaspitanja.Svi takvi ustupci na kraju olakšavaju mnoge za nas neprihvatljive postavke i ideje, kao što je proglašenje Stepinca za sveca.Ko ne vidi tu liniju olakšava posao onima koji je trasiraju. Normalno ljubav želim svima da slave svaki dan, eto prilike i istoričarima i teolozima i drugima da nastavimo neku tradiciju ili se uste stidimo.Lepo je što ste pisali oljubavi. Pozdrav.Evo i jednog teksta iz lista Politika: Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.
У СПЦ кажу да данашња прослава светог Валентина припада више западном маркетингу, него истинској вери и да тај начин славља није баш близак нашој и традицији православних народа, већ неком другом духовном простору.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у „Охридском прологу” владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је „у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија”. Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен.
Свештеномученик Валентин, како пише владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, где се прославио као исцелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску веру.
Валентин је са својим следбеницима посечен мачем 273. године, записано је у „Прологу”.
СПЦ дан Светог Валентина обележава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.
Из календара Католичке цркве 14. фебруар је избрисан као дан посвећен светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањење броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.
Обичај да се половином фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака.