Logor u Nišu jedini ostao autentičan – ostali pretvoreni u romantične parkove!?

Imao sam nepunih 19 godina kada sam prvi put posetio Dahau. Bile su osamdesete i jedan od naših Jugovića je par sati pokušavao da pronađe put do logora. Nije bilo navigacije, niti precizne signalizacije, a na informacije od lokalnog stanovništva se nije moglo računati. Sećam se, da su nas barem dvojica poslala u potpuno suprotnom pravcu od onog za koji smo pitali.

I meni je Dahau bio prvi logor koji sam video ako se ne računa logor na Crvenom Krstu u Nišu koji smo tih godina uredno posećivali svakog 12. februara.

Ovoga leta sam vodeći prijatelja iz inostranstva posetio logor na Crvenom Krstu (valjda mi je to bilo prvi put u životu preko leta) a pre desetak dana sam posle mnogo godina video ponovo i Dahau. U nekoliko decenija, ja sam pretpreo značajne promene. Normalno. I jedan od logora je jako promenjen. Dahau. Opkoljen je botaničkom baštom!?

Ostale su samo dve od 34 barake u kojima su bili zatvorenici. Krematorijom je zarastao u zelenilo, stratišta gde su ubijani zatvorenici su pretvorena u cvetne spomenike. Na momente ne možete da se ne zapitate: da li je ovde bilo baš onako strašno kako smo učili da je bilo? Onda ako ste malo obrazovaniji ili uporniji od ostalih vidite I svedočanstvo svih užasa koji su vezani za Dahau. I bude vas sram što ste uopšte tako nešto I mogli da pomislite. Ali, to nije slučajno. Dahau je renoviran. Dahau je dobio svoj digitalni memorijalni centar, Dahau je u tako prijatnom okruženju da vam stvarno svašta može pasti na pamet.

Dahau je opkoljen zelenilom i do samog ulaza i famoznog natpisa da “Rad oslobađa” i ne pretpostavljate gde ste.

U Nišu je drugačije. Prilaz logoru je potpuno ogoljen. I dok ne uđete jasno vam je šta je ispred vas i kuda to idete. Za razliku od Dahaua logor na Crvenom Krstu u Nišu je mnogo, mnogo manji. I nije renoviran. Sve je isto i autentično i nijedan detalj vas ne može, makar i nehotice naterati da pomislite ili se zapitate da li je baš tako bilo. U logoru na Crvenom Krstu je sve jasno. Odmah. I ne ostavlja nikakvu sumnju šta je tu bilo ili kako je tu bilo.

Od moje prve do poslednje posete Dahau se mnogo toga promenilo osim jedne stvari. I tada i sada mučila me je jedna misao. Naime, u samom prostoru logora i oko logora i tada i sada se nalaze verski objekti. I tada i sada sam pomislio kako tamo gde nije bilo I gde nema Boga ima administracije.

Šta je bio Dahau?

Dahau je bio prvi koncentracioni logor. Uspostavio je model koji je kasnije primenjivan na sve ostale. Jedina razlika je bila pitanje veličine, ali model je morao da bude kao Dahau. Otvoren je marta 1933. I u početku je bio namenjen samo političkim zatvorenicima. Ali to je bio početak, a od nečega je tadašnja koaliciona vlada Nacional socijalista I katollička Partija centra morala početi. Tu je nekada bila fabrika baruta I municije. Dahau se nalazi na samo 16 kilometra od Minhena, pa je tadašnji šef minhenske policije Hanjnrih Himler lično otišao da se uveri da je mesto dovoljno dobro odabrano za političke neistomišljenike. Osnovnu organizaciju i raspored osmislio je Teodor Ajke koji je kasnije zbog dobro obavljenog posla napredovao glavni inspektor svih koncentracionih logora.

Postoji podatak da je 22. marta 1933. logor prijemom prvih 200 zatvorenika zvanično počeo da radi. Objašnjavajući nameru tadašnje koaliconione vlade, Himler je izjavio da logor može da pimi oko 5.000 zatovorenika, i da će njegov rad pomoći da se u Nemačku vrati mir! Neko bi cinično mogao da primeti da je logor zaista vratio mir Nemačkoj, ali da je taj mir započeo rat i to Svetski.

Par podataka za razmišljanje

• Prošle godine, otprilike u ovo vreme, pritisak izbeglica na Nemačku je bio toliki da je deo njih smešten u logor u Dahau.
• Novembra 2014 ukraden je natpis “Arbeit macht frei” (rad oslobodja). Počinioci nisu pronadjeni.
• Angela Merkel je prvi nemački kancelar koji je posetio logor Dahau I položio venac žrtvama logora. Poseta je bila 20 avgusta 2013.

Apsurd: Stevo Žigon proveo dve godine u Dahau, a kasnije glumio nacistu

Uz hiljade drugih jugoslovenskih logoraša, u Dahau su bile zatočene mnoge ugledne ličnosti srpske nacionalnosti. Među njima su bili najpoznatiji velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve Patrijarh srpski Gavrilo i episkop Nikolaj Velimirović (odnedavno i svetitelj te crkve) . Uz njih i poznati general Mihajlo Nedeljković (koji nije preživeo Dahau), profesor Beogradskog Univerziteta dr. Vladeta Popović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u vladi generala Simovića, advokat Tripko Žugić, diplomata i generalni konzul Radovan Šumenković, violinista Vlastimir Pavlović Carevac, novinar i prevodilac Nenad Jovanović, španski borac Simo Čučković i mnogi predratni i ratni članovi Komunističke partije Jugoslavije. Glumac, reditelj i književnik Stevo Žigon je dve godine proveo u ovom logoru gde je i naučio nemački jezik. Zbog znanja jezika i poznavanja mentaliteta, vrlo često je kasnije igrao uloge ciničnih i hladnih nemačkih oficira. (Izvor: Vikipedia)

Za sve što vam je palo na pamet, odgovorni ste Vi sami. Ne ja.

• Na naslovnoj slici je kukasti krst – simbol istrajnosti čovečanstva koji je snimljen u naci – logoru Dahau. Svastika je, inače, simbol ljudske večnosti i dobra, a nacisti su ovaj simbol prisvojili tako da u Evropi, SAD i drugim kontinentima ima potpuno drugo značenje, iako postoji hiljadama godina i ima potpuno drugo značenje.