[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Vanja Bulić
U mojim godinama o farmerkama mogu da govorim na dva načina; sa setom ili sa ponosom. Sa setom: kad sam bio tinejdžer, ulazak u farmerke je za mene značio osvajanje slobode. Sa ponosom: još uvek mogu da udjem u farmerke, ali nisam siguran da sam i onda, a još manje danas, uspeo da osvojim slobodu, bar ne onoliko koliko su sužnji pevali o njoj.
Ali, ovo je preozbiljan ulaz u tekst o farmerkama, koje su i danas jedan od mojih zaštitnih znakova.
Da bih razumeo sebe danas u farmerkama, moram da se vratim malo unazad i „fenomen teksas“ sagledan sa filozofske, to jest ozbiljnije strane, koja ne trpi šalu. Što bi rekao Brana Crnčević – „kad neko ne zna za šalu, treba ga ozbiljno zajebavati“. Pa, stvari stoje ovako.
U ovoj godini je u odnosu na prošlu godinu rodjeno manje 11.000 beba. Oni koji u svemu traže logiku, rećiće kako za to nisu krive rode već posustali i posrnuli muškarci, tesni stanovi, stanadrad koji je najzad počeo da skače, nedostatak ventilacije u velikim gradovima, pojava sve većeg broja šonja, feminizam, prevlast ženskih nad muškim hormonima tamo gde bi trebalo da bude obrnuto, itd.
Još pre dvadeset godina, tada osamdesetogodišnji Radosav Avramović, zvani Grba, sa Zlatibora, zadnja pošta Tornik, izjavio je sledeće: „Ako treba, mi Zlatiborci ćemo organizovati radnu brigadu koja će doći do Beograda da malo poradi na natalitetu. Kao najmladji, ja ću biti vodonoša.“
Mediji i poslanici (oni što su opstrukciju u krevetu pretočili u opsrtukciju u Skupštini), oštro su napali uzročnike pada nataliteta i žestoko opalili sve one koji rovare i najčešće uz podlu pomoć najbliže trafike ili apoteke i proizvoda koje tamo nude – podržavaju opoziciju čiji je zadatak da nas bude sve manje. Medjutim, nije napadnut najbitniji uzročnik pada nataliteta! A to su – farmerke!
Prvi put javno iznosimo podatke koji nedvosmisleno govore o jednoj smišljenoj imperijalističkoj akciji čiji je zadatak delovanje na najreproduktivniji čovekov organ. Da nismo na vreme otkrili ovo podlo delovanje, svi bismo otišli u navedeni organ!
Neprijatelj je, dakle, medju nama, identifikovan je, obeležen i valja ga uništiti. Svojom podlom politikom uspeo je da se uvuče u tekstilnu i modnu industriju i odatle nam diktira život bez plodnosti. Dokaze je lako naći, jer se pad nataliteta poklapa sa periodom dolaska farmerki na ovo područje.
Zar nagla pojava dece kod onih koji pod stare dane napuštaju prvo i uleću u novo bračno gnezdo prestavši da nose farmerke, ne govori upravo o tome koliko su bili sputavani, a sada, pošto su uleteli u široke pantalone, ponovo osećaju onaj stari nemir u preponama odakle se širi (misli se na nemir) na ostale delove tela. Sve je više ćelavaca koji guraju kolica, a istovremeno deci u kolicima nisu ni bake ni deke.
Farmerke su sve uže, pa je tako nestalo nekoliko veoma bitnih odrednica veša koji se nosi ispod njih. Kod žena se to manifestuje na sledeći način: da bi donji veš strpali u farmerke, morao je da se smanjuje do nepodnošljivih granica, takozvanih tangi.
Nekada je, kažu stručnjaci za ovu oblast, trebalo razgrtati ženske gaće da bi se došlo do guze, a danas je obratno; razgrće se guza da bi se došlo do gaća.
Kakve su manifestacije kod muškaraca? Sve češće ispod farmerki ne nose donji veš! A Vuk Karadžić je pre gotovo dvesta godina u knjizi „Crven ban“ zabeležio sledeće narodne stihove: „Djevojka je muške gaće prala, mirisala dje su muda stala“. Šta sada da miriše dotična djevojka?!
Sigurno ste hiljadama puta analizirali muškarca u farmerkama. Naučnici za ove analize koriste momenat kad muškarac prilazi. Odmah se vidi da li je levak ili dešnjak, jer njegove farmerke uzimaju anatomski izgled organa koji pokrivaju. Uočavaju se kolena, čukljevi, produžćeni deo ledja, a posebno se ističu polni organi, pa čovek, a naročito žena, ima utisak da ih gleda kao da su mu (joj) na dlanu.
Poslednjih pedeset godina, što je mora se priznati jedna od pozitivnih tekovina farmerki, svi studenti koji su polagali anatomiju, ako se pitanje odnosilo na spoljašnji izgled polnih organa – dobijali su dobre ocene. Zujanje po gradu postalo je najbolja vežba iz anatomije, jer su eskponati bili takoreći ispred nosa. A vežbati na lešu i živom čoveku obloženom teksasom – nije isto. Čovek u teksasu je, ipak, mnogo živahniji, mada leš svojom mirnoćom uliva izvesno poverenje.
Krojači su još jedan dokaz pogubnog delovanja farmerki na natalitet. Ova vrla profesija je u navedenom pedesetogodišnjem periodu izgubila neke svoje ranije dobro poznate navike. Ako je neko i dolazio da sašije pantalone (maturske večeri, svadbe ili neka druga manifestacija lažnog predstavljanja), krojač se nije koristio onom čuvenom rečenicom: „S koje strane nosite aparat?“. Zašto bi to radio kada se na mušteriji obučenoj u farnmerke sve to vidi i golim okom?! (Maliciozni će upotrebiti izraz – mikroskop). Možda će neka ženska osoba raširiti oči, iznenadjena ovom rečenicom, jer se zna da one aparat uvek drže po sredini. Muškraci su se, što bi političari rekli – po tom pitanju, uvek delili na leve i desne, sa tendencijom ulaska u centar.
Dakle, još krojači su namirisali da se nešto čudno dogadja sa muškim organizmom i posebno sa nekim njegovim delovima. Farmerke su svojim direktnim uticajejm na reproduktivne organe učinile da muškarac nadje zadovoljstvo u samim farmerkama, a ne, na primer, u nežnom ženskom organizmu ili nekim njegovim delovima. Svi oni koji su nosili tesne farmerke (a sada su se opametili), znaju da su uvek imali osećaj da ih neka čvrsta ruka u predelu medjunožja steže i održava telesnu temperaturu na odredjenoj visini.
Posle generacije udarnika koja nam je u posleratnom periodu podarila mnogo dece i napunila porušene škole, došla je teksas generacija sa zamišljenom rukom na vitalnom organu. U teksas brakovima radjano je uglavnom po jedno dete i to zahvaljujući svadbenom odelu. Posle dva dana provedena u svadbenom odelu, mlad organizam se brzo navikne na prirodni položaj svojih organa pa u opštem oduševljenju reaguje i nekim svojim reproduktivnim osobonama, kao što je na primer začeće novog ljudskog organizma (vidi kod Brema, pod sisari).
Farmerke kao jedan od elemenata specijalnog rata, pokazale su svoje razorno dejstvo i u još nekim domenima života i rada. Čitali ste sigurno kako se povećava broj mladića koji zbog fizičkih deformiteta bivaju privremeno oslobodjeni služenja vojnog roka. Zašto se otvoreno ne kaže da su farmerke i tu dale svoj negativni doprinos praveći od naših mužjaka u najboljim godinama – šonje sa priveskom u pantalonama umesto na pantalonama! Pronicljivi članovi regrutnih komisija nisu od regruta zahtevali ni da se skidaju. Čim obučeni regrut stane pred komisiju – sve je bilo jasno. Farmerke su od mnogih ponosnih mužjaka napravile bedne narcise koji su, svesni činjenice da se još u izlogu vidi šta ima u dućanu, gurali u džep (levi ili desni) po dve ili tri maramice, klip od kukuruza, maminu četku za kosu, oklagiju, motorcangle, fen za kosu i slične stvari. Kako je, na primer, muškarac sa tako naduvanim džepovima kasnije uopšte mogao i smeo da se skine pred ljubljenom kad bi to značilo da će biti provaljen! Tako je i nastala izreka za ofucane farmerke – „kao da ih nije skidao pet godina“.
Šta uraditi da se sve gore navedeno u narednom periodu izbegne? Pre svega u skupštinske akte i zakone u kojima se govori o natalitetu, valjalo bi identifikivati farmerke kao ljudoždera i zahtevati njihovo proterivanje sa naše teritorije. Uostalom, u školi smo učili da se t(T)eksas nalazi u Americi. Ako bi se tako naudilo nekim našim fabrikama tekstila i modnim kućama, inače proizvodjačima farmerki, onda bi zakonom trebalo zabraniti nošenje farmerki bar u vreme kada je muški organizam sposoban za reprodukciju (u toku dana i preko noći).
Nekome će sigurno sve ovo izgledati klimavo. Zato iznosimo krunski dokaz: ako ste pažljivo pratili reportaže o rekorderima u broju dece, sigurno ste zapazili da uglavnom ne nose farmerke. Njima se čak i ne vidi s koje strane nose aparat, a opet im nikad nije palo napamet da u džepove trpaju motorcangle, klipove kukuruza, oklagije i fenove za kosu!