Glad prilikom prelaska Albanije, naterala je našu vojsku i narod da se snalazi za hranu. Tako je nastala sada već poznata Albanska salata što je opšte prihvaćeno ime za prepečen hleb sa alevom paprikom(a u novije vreme i malo ulja). Praksa spravljanja ovako pečenog hleba ostala je do danas, a služi se u kafanama uz roštilj. To je jedina salata koja se naručuje u niškim kafanama, a nije salata!? Uz to, neki mogu da pomisle da je dobila ime jer je osmišljena u Albaniji, ali ne. Ime su joj dali srpski vojnici jer su mnogi ostali živi jer su jeli samo ovu „salatu“. Snalaženje je srpskog seljaka nateralo da jede i ribu, ali kako?
Iz dve ćeremide! Prema izvorima iz enciklopedija koje obrađuju ovaj period, srpska vojska je u unutrašnjem delu jedne ćeremide stavljala povrće sitno(koje se pod ruku našlo) seckano i ribu(jer drugog mesa nije bilo). Potom su poklapali drugom ćeremidom i stavljali se u razgrnut’ žar. Par puta su tako ćeremide okretali, kako bi se materijal lepo ispekao. Posle dvadesetak minuta, glad je bila pobeđena.
M.S.