Miodrag Kostić Trša – to je u stvari muzičar koji se slobodno može nazvati školskim primerom Nišlije! Ako ikad iko sociološki obrađuje pojam Nišlije, njega bi trebalo uzeti za primer.
Uvek maksimalno komunikativan, neposredan, preduzimljiv i dobar čovek. To je Nišlija koga ne možete zateći bez osmeha ili dobrog vica, uprkos problemima koji „gaze“ svakog od nas. Ni njemu nije potaman. Tu je četvoročlana porodica, tu su obaveze, svakodnevnica koja njemu ne skida osmeh s lica. Muzičarski zanat u Nišu nije lak.
Trša je nekada radio na železnici pa je taj radni odnos prošao kako je prošao, bitno on je sada muzičar, porotnik u sudu. Amaterski reparira stare radio aparate i druge starine koje prodaje, nedavno je na kući prijatelju postavljao izolaciju, a „vlasnik“ je Tršinog sokačeta. To je mesto koje je on napravio za svoju dušu gde postoji ograđena skara i raznorazne sprave za gurmanluk i lepo raspoloženje njegovih prijatelja, ali i nezvanih gostiju. Normalno, tu se nekada uz crepuljske specijalitete, čorbast pasulj, riblju čorbu i druge đakonije, razvuče i harmonika, zasvira gitara… Po principu, nemamo mnogo, ali i s onim što imamo, znamo lepo da živimo.
Jeste, jeste, neprestana borba traje. Do istrebljenja – hahahaha. Znaš ponekada čovek ima te minute kada mu sve dojadi, ali čovek se navikne i na zarobljeništvo pa tako gura… Ponosan sam na decu i to je najvažnije. Nekad sam svirao harmoniku, mogu i sada nego eto, sada u rukama držim daire i pevam. Može da se zaradi u kafani i ovo što radim oko struje do prosečne plate u Srbiji. Nije zahvalno pričati o ciframa jer posla recimo nema kad su postovi, kad nema svadbi i veselja, a onda posle toga nešto bude bolje. Što bi rekli nisam surtuk pa da čekam posao. Snalazim se koliko umem i znam, a sve što radim, hoću da dovedem do perfekcije – priča Trša.
Sa svojim prijateljima gašom, Gezom, Belijem i drugima nastupa u kafani Galija gde nije samo pevač, već i jedna prikrivena varijanta šoumena jer društvima uz note i glas ispriča i neki vic, našali se s gostima…
M.S.