Srpske novine, zvanično glasilo Kneževine Srbije, od 6. januara (po julijanskom kalendaru) javile su da je slavni grad Niš oslobođen od Turaka 29. decembar 1877. (po j.k., odnosno 11. januara 1878. godine prema važećem kalendaru), a knjaz Milan Obrenović pozvan da svečano uđe u Niš.
Časopis „Slovo juga“ prenosi pisanje Srpskih novina:
Kao što je već javljeno, juče je Njeg.Svetlost Gospodar Knjaz svečano u Niš ušao.
Oduševljenje s kojim je Njegova Svetlost u Nišu dočekana, ne da se opisati. Naše pobedonosne vojske dočekale su svog Vrhovnog Komandanta postrojene u niškom polju, s usklicima radosti i ushićenja. Oduševljenje sa kojim su sami građani Niša bez razlike veroispovedi pozdravljali po svima ulicama, kuda je Gospodar prolazio, svoga izbavitelja, nateralo je svakome suze na oči.
Gospodar Knjaz u skromnoj uniformi đenerala, bez ikakvih spoljašnjih odličja, sa šajkačom prostoga narodnog vojnika, ali okružen sjajnom svitom oficira šumadijskog, moravskog i timočkog kora, uzletio je na konju u ponostiti niški grad, pred negdašnji konak turskih paša, u kome je nekad Mitad-paša sanjao o nemogućnom preporođaju Turske, no u kome sada stanuje vrhovna komanda srpske vojske. Široko polje pred sadašnjim Gospodarevim dvorcem niškim beše pritisla nepregledna gomila naroda, koja gromko usklicavaše: „Živio Knjaz Milan!“
Tek što gospodar beše odseo u svoj novi dvorac, poleteše iz varoši ka gradu novi talasi radosno uzburkanoga mora ljudskog. Na čelu njihovom beše svečana litija, sa celokupnim hrišćanskim i jevrejskim sveštenstvom, sa crkvenim barjacima, krstovima, ripidama i celim aparatom istočnog crkvenog bleska. Litiju predvođaše mitropolit niški, g. Viktor, u punom ornatu s dragocenom mitrom na glavi. Gospodar mu je izašao na susret do pred kapiju od dvorca. Njegovo Visokopreosveštenstvo izgovorilo je besdu koja je bez mnogih oratorskih nakita iskazala „bezgranično radovanje Stare Srbije dičnome vladaocu srpskom i znamenitome podvigu koji je već danas tako slavnim uspehom uvenčan.“
Kada su, govoraše prečasi starina, bezbožnici metali na muke velikomučenika Sv.Ignjata da zaboravi spasa Isusa Hrista, on im se smejao, govoreći: Njegovo je ime zapisano u srcu mome, odatle ga ni vaša mučenja ne mogu izbrisati. Tao i mi, braćo da zarežemo u naše srce ime našeg oslobodioca Knjaza Milana da ga nikakva sila ne može istrgnuti iz naših srca.
Ali ni dolazak litije ne beše vrhunac svečanosti! Popodne iskupiše se pred dvorcem deputacije sviju korpusa, koji su se u današnjim borbama za nezavisnost Srbije zakitali neuvelim lovorikama. Gospodar uđe u njihovu sredinu, i pozdravi ih otprilike ovim rečima:
Junaci! Posle mesec dana ljute i teške borbe, – borbe dvostuke, protiv krvnog neprijatelja i protivu prirodnih elemenata, koju ste vi tako muški, kao pravi sinovi junačkih predaka izdržali, mogu već da vas pozdravim u gradu u kome se rodio prvi pravosalvni car Konstantin, gradu, koji je naš car Dušan nazvao „Slavni Niški grad“ i koji je ključ Stare Srbije. Junaci! Hvala vam u ime Srbije, hvala u ime srpskog naroda!
Njegova Svetlost Gospodar i Knjaz blagovoleo je još istog dana upraviti na svoju vernu varoš Niš ovaj pozdrav:
Građani Niški!
Posle petstoletnog robovanja i teškog stradanja vašeg pod vladom nepravde i nasilja, Ja dolazim među vas sa hrabrom mojom vojskom, kao vaš oslobodilac i donosim vam znamenja hrišćanske prosvete, slobodu, pravdu i sigurnost. Građani Niški! Ja sa radošću vidim da je narod ovih krasnih zemalja, koje su tako dugo bile silom otrgnute od svoje majke Srbije, sačuvao živu uspomenu o srpskom jedinstvu, te s raširenim rukama dočekuje moju vojsku kao željno očekivanu braću i svoje izbavitelje. Pobeda koju je moja hrabra vojska održala pomoću Božijom, nije pobeda naroda nad narodom, nego pobeda reda nad neredom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Ja i moj ponositi narod, uz pobedonosnu vojsku Cara Oslobodioca, krenusmo se s ognjišta svoga ne da se kome svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrede, nego da oslobodimo pravdu koja je cvilila u okovima nasilja, da oslobodimo građane od razuzdanih zulumćara, domaćine od beskućnika. Građani Niški! U današnji dan posle pet stotina godina ponosito se vije na bedemima slavnoga grada Niša srpska zastava. Neka je ta zastava za vas znak, da svaki građanin, ma koje vere bio, može računati na moju blagonaklonu zaštitu. Ja vas pozdravljam kao zastupnik pravde, kao branilac slobode jednake za sve građane, za sve veroispovedi.
U isto vreme pozivam vas, da budete poslušni naredbama mojih vlasti, i da dalje nastavite poslove svoga redovnog zanimanja. U to ime pomogao nam Bog!
Povodom velikog događaja iz istorije, 11. januara 1878. godine, oslobođenja od petvekovne okupacije Turaka, Grad Niš dodeljuje najviše javno priznanje – nagradu ”11. januar”.
Svečana sednica Skupštine grada Niša održana je danas u sali Oficirskog doma uz veliki broj zvanica pored odbornika i čelnika lokalne samouprave.
Najvišu nagradu Grada Niša u vidu statuete „Oslobodioci Niša“ dobili su Elektronski fakultet, Narodna biblioteka “Stevan Sremac” i Bogoslovija Svetih Kirila i Metodija, a od pojedinaca upravnik niškog zatvora Aleksandar Grbović i antropolog Bojan Jovanović.
Časopis „Slovo juga“, 11. januara 1878. godine Niš je oslobođen od Turaka