Najslavniji Srbin Nikola Tesla je već 123 godine počasni meštanin Sićeva kod Niša

Mnogi koji su početkom jula posetom hidroelektrani „Sveta Petka“ u Sićevačkoj klisuri, obeležili rođendan Nikole Tesle, prvi put su čuli kakve je sve veze imao genije iz Smiljana sa niškim krajem, pre svega sa meštanima Sićeva.

sicevo3

O tome govori početak radova na „Vili na Nišavi“, HE u Sićevačkoj klisuri, 1898. godine, samo tri godine posle izgradnje hidroelektrane na Nijagari, koja je simbol Tesline pobede u čuvenom „ratu struja“.

Zgrada niške elektrane izgrađena je 1902, a instalacije, proizvod bečke firme „Simens“, postavljene su 1908. godine. Naredne godine Niš je bio osvetljen. Nikola Tesla je trebalo da prisustvuje svečanom puštanju u rad hidroelektrane „Sveta Petka“, ali zbog obaveza nije mogao da doputuje.

Poziv mu je uputio njegov prijatelj Mata Mateja Radojković, tadašnji narodni poslanik i predsednik opštine Sićevo. Zahvaljujući ovom dugodišnjem predstavniku naroda, velikan svetske nauke Nikola Tesla je pre 123 godine postao počasni građanin Sićeva!

Ovaj podatak meštani sela pored Nišave sa ponosom ističu svakom gostu koji dođe u Sićevo, uz konstataciju da šira javnost nije upoznata sa okolnostima pod kojima je najveći srpski genije postao počasni Sićevčanin.

Takvu činjenicu nije zabeležila ni popularna „Vikipedija“, koja za Sićevo samo „zna“ da je poznato po vinogradarstvu i proizvodnji vina i po kulturnim manifestacijama. Pre svega po Likovnoj koloniji, najstarijoj na Balkanu, koju je 1905. godine osnovala srpska slikarka Nadežda Petrović. A o Nikoli Tesli i Sićevčanima ni reči, iako njihov početak „saradnje“ liči na filmsku priču.

Slavoljub Pavlović, praunuk uglednog trgovca i vinara iz Sićeva
Slavoljub Pavlović, praunuk uglednog trgovca i vinara iz Sićeva

Još 1891. godine naoko prosti meštani ovog pitomog sela iz južne Srbije oberučke su prihvatili počasnog Sićevčanina, na predlog Mate Mateje Radojkovića, koji je često boravio u Beogradu i izvan granica tadašnje Srbije. Odatle je donosio napredne ideje u svoj kraj. Kao bogati vinarski trgovac i političar, bolje od ostalih je shvatao značaj Teslinih pronalazaka.

Kada su tih davnih godina, nažalost, „mudre glave“ iz Narodne skupštine Srbije odbacile finansiranje izuma Nikole Tesle, sa obrazloženjem da je to „bacanje para na ludorije“, zainatio se Mate Radojković, poslanik opozicione Pašićeve Srpske radikalne stranke. Zainatili su se i njegovi Sićevčani, pa su počeli sami da prikupljaju dobrovoljni prilog za naučnika, koji je tada bio u teškoj materijalnoj situaciji.

Pradeda, čije je pravo ime Mata, ali je u istorijskim dokumentima poznat kao Mateja Radojković, prethodno je obavestio naučnika o svom naumu, a Tesla je sa oduševljenjem prihvatio titulu počasnog meštanina Sićeva 1891. godine – priča Slavoljub Pavlović, praunuk uglednog trgovca i vinara iz Sićeva, o čijem se prijateljstvu sa Teslom i danas u njegovoj porodici sa ponosom ispredaju priče. – Naš predak je Tesli predao 1892. dokument o proglašenju, prilikom njegovog dolaska iz Amerike u Beograd.

Radojković i Tesla su potom ostali prijatelji, viđali se i dopisivali sve do Matine smrti krajem tridesetih godina 20. veka. Stariji meštani u Sićevu pričaju da su Teslina pisma, nažalost, uništena tokom Drugog svetskog rata.

Hidrocentrala „Sveta Petka“ u Sićevačkoj klisuri
Hidrocentrala „Sveta Petka“ u Sićevačkoj klisuri

Kada su Sićevčani jednoglasno izabrali Teslu za počasnog meštanina, svi do jednog su prikupljali pomoć za velikog naučnika. Neko u novcu, a sirotinja u namirnicama.

U Sićevu sada vele da žale što Nikola Tesla nije mogao da dođe na otvaranje „Vile na Nišavi“ u Sićevačkoj klisuri, i bude gost u Sićevu kao počansi meštanin.

Postojala je ideja da se u Sićevu napravi monumentalni spomenik Nikoli Tesli – kaže praunuk Mateje Radojkovića. – Međutim, u našem selu nema dovoljno para za takav projekat.


TEHNIČKO ČUDO Hidrocentrala „Sveta Petka“ u Sićevačkoj klisuri, izgrađena sredstvima grada Niša, spada u malo tehničko čudo, jer, uz „sitne tehničke intervencije“, radi do današnjih dana. Branu na ovoj centrali, kanale i zgradu projektovao je inženjer Aćim Stevović, profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu. Inicijator za njenu izgradnju bio je tadašnji predsednik niške opštine Todor Milovanović. Hidrocentrala, koju je davne 1908. godine pustio u rad prestolonaslednik Đorđe Karađorđević, značila je novi život i „svetlost za budućnost“ žiteljima Niša. Struja je stizala iz Sićeva u Niš dalekovodom dugim 25 kilometara, a pod naponom od osam kilovolta.


Izvor: Niskevesti.info

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

© 2022 GRAĐANIN - Gradjanin.rs je upisan u Registar medija Republike Srbije pod rednim brojem: IN000266