Za pet godina postojanja, kroz nišku Sigurnu kuću, utočište potražilo na stotine žena i dece, a evidentan porast psihičkog i fizičkog maltretiranja, ako se izuzme „tamna brojka“ za Institucije sistema, ali i za nas kao društvo, statistički je poražavajuć. Beg i sklonište od nasilnika u domu, u odnosu na prethodnu godinu, u ovoj Ustanovi u 2016. godini potražilo je gotovo duplo više štićenica iz Niša i okoline, a da situacija bude još gora, sve je više starijih žena koje nakon 40-ak godina braka svoju postelju menja za krevet u Sigurnoj kući.
U Srbiji je od početka ove godine u partnersko- porodičnom nasilju ubijeno više od 30 žena, doje za čitavu poslednju deceniju, nažalost, život izgubilo 327 osoba. Neumoljivi podaci prema posednjim istraživanjima MUP-a i raznih nevladinih organizacija pokazuju da su dve od tri žene u Srbiji, bile žrtve nekog oblika nasilja.
Kroz nišku Sigurnu kuću od početka godine prošlo je preko 130 žena i dece, a mnogi su tamo i u vom trenutku, jer je boravak dozvoljen i do pola godine,
Ja sam u 2014. morala van sa dvoje dece, i sobica u Sigurnoj kući mi je bila „dom“ oko 3 nedelje, i tada sam shvatila da ne smem da se vratim, ne samo zbog toga što mi je i za sve to vreme pretio, pa čak i dolazio i obilazio oko Kuće, nego zato što sam shvatila da zbog alkoholizma, možemo da stradamo i deca i ja, ispoveda se 38-godišnja žena koja je do tada živela u selu nadomak grada.
Najbolnije od svega je to, što zakonodavni i izvršni sistem naše zemlje, ali ni policija, i pored svega, nema dovoljno jake poluge da na pravni način zaštiti žene i decu , žrtve nasilja u porodici.
Nakon izlaska podršku su mi pružili rođaci iz prestonice, ali sem što sam mogla da se sklonim tada, nijedna Institucija nije mogla, želela, nije imala mogućnosti da me zaštiti, dok on zbog jednog krivičnog dela nije završio iza rešetaka, gde će provesti duži vremenski period, ali mi je najbitnije da sam prekinula svaki kontakt sa njim.
Godišnje u Srbiji svoj dom napusti oko 1000 žena koje su žrtve muža nasilnika ili ostalih članova porodice, a sve veći broj žena osim evidentnog porasta nasilja, je i na neki način posledica toga, što su se žene ohrabrile više da to prekinu, mišljenja je Bratislav Vučković, direktor JKP „Medijane“.
Mi kao društvo moramo hitno nešto da uradimo da se to prekine, jer je očigledno da su trenutna socio-ekonomska situacija i sva dešavanja poremetila sistem vrednosti, jer policija u mnogim situacijama odreaguje dobro, skloni onoga koji maltertira ukućane, ali on se vraća nakon 48 sati, a od tog povratka verujte, strepe svi, i to je ono kljično, ako želimo da idemo ka boljem, Zakon mora da bude mnogo stroži, sve Institucije moraju da reaguju momentalno i da na taj način i žene i dečica, ali i muškarci, među kojima takođe ima žrtava porodičnog nasilja, budu maksimalno zaštićeni, navodi Vučković.
Sličnog su mišljenja i psiholozi, sociolozi i svi drugi validni činioci sistema, jer je očigledno da pomoć u smeštaju jeste prioritetna, ali da ne treba da bude i jedina.
Borba protiv nasilja se ne sme završiti time što su žene one smeštene u Sigurnu kuću, jer je, osim na psihološkom osnaživanju neophodno raditi i na ekonomskom, odnosno sve te žrtve nasilja moraju imati mogućnost da se zaposle i obezbede egzistenciju za sebe i za svoju decu, jer su nažalost, u više od 80 odsto slučajeva, to žene koje nemaju posao, i zbog toga se ne mali broj njih vraća nasilnicima, izjavila je Sonja Šćekiž, direktorka niške Sigurne kuće, za vreme .
Nažalost, zbog nemogućnosti da nađu posao jedan veći broj žena se vraća kod nasilnika“ kaže je Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće, tokom globalne kampanje u svetu, pod nazivom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja je obeležena i u našem gradu krajem novembra.
N.Marković