Niški penzioner Mile Stefanović, počeo je od juče da prosi na Tvrđavskom mostu u Nišu. Nema za ’leba, lekove i račune. On je jedan od retkih penzionera ovih dana koji su se odlučili na ovakav korak. Iako nema službe koja se bavi podacima koliko penzionera trenutno „grca u dugovima“ u Nišu ili je možda gladno jer sa svojim „penzijicama“ ne mogu izaći na kraj sa nametima države, ta brojka sigurno iznosi nekoliko stotina, ako ne i više.
Obrijan, u beloj košulji i doteran koliko to mogućnosti dozvoljavaju, drži svoj kačket pomalo skrušeno. Vidi se, ne zna da prosi. Nije navik’o, sramota ga je, ali đavo odneo šalu. Mora.
Od prosjaka su Nišlije naučile drugačiji način iznuđivanja novca. Nema dete u naručju, zamotano u prljavo ćebe, nema pomagače koji okolo trče i zapomažu, ne viče, vrišti, kune… Običan je Nišlija.
Živim sa ćerkom u njenom stanu, tu – kod bolnice. I njena penzija je mala. Ja sam bio čistač niških ulica. Radio sam u „Medijani“. Penziju trošimo na hranu, ali sada su stigli neki računi za porez, grejanje, pa ja stvarno nemam odakle. Teško sam se odlučio da prosim, ali sve što sam mog’o, ja sam učinio i došlo je dotle da dođem na most – teško priča Mile jer je starost poodmakla. Ne otkriva nam pravu cifru penzije, ali verovatno je tolika da ga nije „mala muka“ naterala da s kačketom u ruci očekuje pomoć.
M.S.
Tuzno i strasno!! Cime smo to zasluzili, jel zato sto smo celpi zivot radili, dal’ je nekog sramota zbog ovoga????
Kako da im zabranimo tj. ne dopustimo da prose na tvrdjavskom mostu ?
Pa , gde da prose ?
Ma , u pravu ste , nema da im dopustimo na tvrdjavskom
mostu , neka idu ispred Gradske kuće !!!
Svi koji su tamo i „rade“ , imaju i lovu i možda će im i udeliti !
Karikirao sam malo naslov Vašeg članka jer je dvosmislen , barem meni ,ali svi shvatamo poentu članka… na žalost!