Visokoškolske strukovne ustanove u Srbiji pa i na jugu naše države suočene su sa velikim problemom jer standardi za akreditaciju strukovnog mastera kao i Akademija strukovnih studija još uvek nisu izašli u Službenom glasniku. Na taj način oko 6.000 svršenih studenata neće biti u mogućnosti da nastavi studije u okviru strukovnog mastera.
Sami standardi su prepisani iz Evropske unije, ali razgovarajući sa nadležnima ovih dana dolazimo do zaključka da su kriterijumi vrlo visoki i da postoji mogućnost da od šezdesetak škola koje imaju ovu praksu prođu samo par njih. Državnu sekretarku Ministarstva prosvete, Zoranu Lužanin nismo uspeli da čujemo što ne znači da i ona u narednim danima neće dati svoj komentar na mnoge nedoumice koje se događaju oko ove teme. Ministar prosvete i nauke, Srđan Verbić pismom je apelovao na Nacionalni savet visokog obrazovanja(NSVO) u Beogradu da se donošenje „brzopletih“ odluka odloži kako bi se sve pojedinosti utemeljile na pravi način što bi trebalo da se poštuje. U Ministarstvu su dali obećanje „Građaninu“ da će zauzeti stav povodom ovog pitanja i da ćemo uskoro dobiti odgovore.
(Ne)legalna sednica, legalna odluka!?
Kako “Građanin” saznaje Nacionalni savet za visoko obrazovanje je, na sednici održanoj 29. decembra prošle godine, usvojio pomenute standarde i izgledalo je da je ceo proces konačno uspešno završen. Ostao je još samo jedan korak, a to je da se usvojeni standardi objave u Službenom glasniku Republike Srbije. Međutim, do tog objavljivanja nije došlo do današnjeg dana.
Postoji i problem što je definitivna odluka doneta juna ove godine, ali na sednici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, za koju se sumnja da nije imala kvorum, ali i da su članovi glasali slanjem e-mail pošte!? Članovi Nacionalnog saveta primaju “masne” apanaže za odlučivanje i održavanje sednica, a postoji i sumnja da im je u trenutku donošenja sporne odluke istekao mandat te onda “odluka i cela procedura pada u vodu”. A, pogotovu još i zato što se nekako provukla informacija da na “spornu odluku” nije stavio svoj paraf tadašnji aktuelni predsednik prof. dr Srđan Stanković. Očigledno je da se, u rešavanje ovih problema, mora uključiti i resorno Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer ne samo što će Visoke škole biti na gubitku već i na hiljade budućih studenata kojima će biti onemogućeno dalje školovanje.
Po standardu, studenti će rešavati konkretne
probleme u nekim firmama!?
Predsednik studenata Akademija strukovnih studija, Nebojša Andrijević kaže da bi u Nacionalnom savetu trebalo da se glasa 25. juna o standardima za akreditaciju i za master strukovne studije i za Akademije strukovnih studija.
U Evropi postoje master strukovne studije, a postoje i doktorske. Mi smo se borili da ih uvedemo. Naša Strategija visokog obrazovanja do 2020. godine prepoznaje uvođenje master strukovnih studija. Predloženi standardi za master strukovne studije su iskopirani od Nemaca i sada su standardi mnogo “jaki”, čak su u nekim situacijama mnogo “jači” nego za master Akademskih studija. Očekujemo da Nacionalni savet to izglasa, ali postoji problem što će mali broj Visokih škola ispunjavati te uslove. Možda će dve tri škole (od 61) uspeti da ispune uslove za organizaciju i uvođenje master strukovnih studija. Odnosno teško će dobiti mogućnost da ih izvode. Jedan od uslova koji Visoka škole treba da isputni je da svaka škola ima ugovore sa privredom, odnosno da primenjeni istraživački rad, svršeni studenti obavljaju u nekoj firmi. Od škola i od onog koji brani strukovni master rad se traži da reši neki problem u nekoj firmi, ali konkretno. E, sad, to je vrlo komplikovano, i prvo pitanje se postavlja koji privatnik ili neko od direktora će dopustiti da branilac rada uđe u preduzeće i tu radi, sprovodi red… Ima tu još komplikacija, kao špto su finansije, ko će sve to da plati i još dosta problema-objašnjava nam Andrijević.
NSVO ne shvata ozbiljno pismo ministra Srđana Verbića
Ovaj zaplet kulminira pismom koje je ministar prosvete Verbić uputio NSVO, u kome traži da se odloži donošenje odluke o usvajanju standarada za strukovni master i akademije strukovnih studija, kao i listu zvanja u visokom obrazovanju, koja je napravila totalnu zbrku na tržistu rada. U pismu se članovi NSVO podsećaju da, u skladu sa akcionim planom, uvođenje strukovnog mastera treba da počne septembra 2017. godine. Međutim, kako nam svedoče naši izvori, NSVO na to ne obraća pažnju, prikuplja svoje podatke i jednu, navodno, “sumnjivu” odluku (ukoliko se utvrdi da li im je istekao mandat i nedostatak kvoruma) pokušaće da legalizuje na sednici koja je planirana za 25. jun ove godine.
Ne moraju svi odjednom da dobiju akreditacije?
Konferencija Akademije strukovnih studija, tačnije njen predsednik dr. Ružica Stanković, se pismenim putem, više puta obraćala MPNTR tražeći objašnjenje za kašnjenje objavljivanja standarda, ali su do nje stizala samo sporadična, neformalna, objašnjenja da je po sredi “neka” proceduralna greška.
-Standardi jesu složeni i nisu jednostavni. Akcenat je stavljen na struku i to je dobro za studente. Pa znate, ne mogu ni svi da dobiju odjednom akreditacije. Nego, polako kada znamo standarde neka se svaka škola sprema za to. Mi očekujemo da se standardi usvoje, a onda da sakupljamo dokumentaciju za akreditaciju. Standardi su preuzeti iz Nemačke, Evropske unije i da bi nam škole bili prepoznatljive po kvalitetu. Studenti će imati 180 časova prakse gde će uz dva mentora(jedan iz firme drugi iz škole) rešavati neki problem. Tu se traži i istraživački rad…-kaže Stankovićeva.
Kontaktirali smo još osoba zainteresovanih za ovu temu kao na primer, prof. dr Miroljuba Milivojčevića, predstavnik strukovnog obrazovanja u NSVO koji nam je rekao „da je za sada najvažnije da se na sednici usvoje standardi i da Srbija u toj oblasti kasni za nekim državama u komšiluku“.
Nesumnjivo da će ova tema tek proizvesti razne reakcije jer ako zaista škole ne ispunjavaju visoko kotirane zahteve, onda će na hiljade potencijalnih master studenata ostati uskraćeno za dodatno obrazovanje.
M.Smiljković
foto:magacin.org