Od samog formiranja SNS, prema instrukcijama „kuhinje“ iz Brisela i Vašingtona, kako glasači ne bi odmah primetili totalni zaokret u politici, odricanje od patriotizma i nacionalnih interesa i okretanje zapadnim silama, čak i vekovnim neprijateljima Srbije, Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik SNS, „patentirao“ je politički stav – „Srbija i na istoku i na zapadu, i sa Amerikom, i sa Rusijom!“.
Bez obzira što je SRS odmah ukazivala na nelogičnost i neodrživost takvog političkog stava, ma koliko laicima lepo zvučao, kao što je nemoguće biti i mrtav i živ, i bolestan i zdrav u isto vreme, jer jedno prosto isključuje drugo, od takvog stava se nije odustajalo, dok jednostavno nije pukao po svim šavovima.
Naime, podanička vlast Vučića i Nikolića, dan za danom je sve bivala okrenutija gazdama sa zapada, poslušno pristajući na sve zahteve i poniženja, koje su se od Srbije tražili. Do duše, bilo je tu nespretnih pokušaja balansiranja pred narodom u vidu pozivanja Vladimira Putina u Beograd na paradu malo jačeg „lovačkog društva“, ili onog što je od Vojske Republike Srbije ostalo. Ipak, problem sa Ukrajonom je jasno pokazao da sedenje na dve stolice više jednostavno nije moguće. Želeći da sačuvaju masku lažne naklonosti Rusiji, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić su u početku isticali da ih kriza u Ukrajini uopšte ne zanima, jer je Srbija nije ni izazvala, ali su ipak morali da istaknu da se zalažu za celovitost Ukrajine, ubrajajući tu i Krim.
Ipak, bahatost, bezobrazluk i neukost predsednika, a naročito premijera Republike Srbije, Aleksandra Vučića, kulminirala je poslednjih nedelja. Naime, premijer Vučić se svojski založio da Srbija počne sa bescarinskim izvozom Fijatovih vozila u Rusku federaciju. Bez obzira što se vozila sklapaju u Srbiji, radi se o italijanskim , a ne srpskim vozilima, jer mi odavno nemamo auto-industriju, čime bismo direktno napunili džepove vlasnika kompanije, a Srbiji bi ostale tek mrvice. No, ne budimo zlonamerni, sagledajmo to kroz ružičastije naočare. Neka iza toga stoji najbolja namera u vidu zalaganja za naše radnike, koji u toj fabrici rade. Zbunjuje apsurd, jer u isto vreme premijer Vučić okreće leđa Rusiji i ruskom gasovodu, ističući da će se Srbija okrenuti američkom tzv. Transjadranskom gasovodu i snabdevati se prirodnim gasom od Amerikanaca, kao „ne bi bila zavisna samo od ruskog gasa“ (?!?). Koliko će nas ta izgradnja novog gasovoda koštati, po kojoj ceni u odnosu na cenu ruskog gasa, i da li po cenu okretanja leđa bratske Rusije Srbiji, premijer ne želi ni da pomisli, jer je takvo naređenje jednostavno stiglo od gazdi iz Vašingtona. Ako uz to dodamo da je pritisak za uvođenjem sankcija Ruskoj federaciji, kao i uslov ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju, kuda nas vođe bezuslovno vode, svakodnevno sve veći, onda je epilog na vidiku i sasvim jasan.
U ovom momentu, Srbija je od Ruske federacije, po pitanju bescarinskog izvoza automobila „srpskog“ Fijata, dobila odgovor da mora sačekati saglasnost drugih članica Carinske unije, pre svega Kazahstana i Belorusije. Očigledno se radi o kupovini vremena, kako bi se videlo do koje mere poslušnosti prema zapadnom gospodaru će politički pijuni u Srbiji ići. Sada je kristalno jasno da je politika „Srbija i na istoku i na zapadu“ zapravo postala „Srbija ni na nebu, ni na zemlji“, tj. da Srbije ni na političkoj, ni na ekonomskoj mapi jednostavno nema, već da postoji samo kao poligon za manevre onih sila, koje su je bombardovale, palile, iščupale jo srce iz grudi – Kosovo i Metohiju.
Stav SRS po ovom pitanju je konkretan i jasan: Prekinuti sve pregovore u vezi ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju, ostvariti najtesnije ekonomske odnose sa Ruskom federacijom i Evroazijskom unijom, ući u vojni savez ODKB (Organizacija dogovora o vojnoj bezbednosti), a ne u zločinačku NATO alijansu, u cilju vojne, ekonomske i svakojake stabilnosti Republike Srbije!