Nesistematično i neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih problema politike životne sredine u Srbiji.
Ovakvo stanje prevashodno predstavlja posledicu neizgrađenog stava društva prema otpadu, nerazumevanja važnosti adekvatnog upravljanja otpadom i neshvatanja pozitivnih efekata ovog procesa. Upravljenje komunalnim otpadom u skladu sa ekološkim principima znači odvojeno prikupljanje komponenti i selekciju na mestu nastanka.
Zabrinjavajući statistički podaci:
Srbija
U proseku, stanovnik Srbije generiše 0,87 kg komunalnog otpada na dan. To je 318 kg godišnje, što znači da četvoročlana porodica generiše više od jedne tone otpada godišnje.
Tako se dolazi do zabrinjavajućeg podatka da se na deponijama u Srbiji za jednu godinu odloži oko 1,7 miliona tona otpada.
Ono što najviše treba da nas zabrine je činjenica da se u Srbiji čak 80 posto tog otpada odlaže na deponije.Smatra se da je polovina tog odpada biorazgradiv otpad, a između 20 i 25 posto je ambalažni otpad, koji se može reciklirati.
Niš
Niš “proizvede” 300 tona otpada dnevno. Tokom vikenda u niškim parkovima se prikupi 5-6 tona đubreta. Najveća količina prikupljenog otpada završi na deponiji, dok malu količinu reciklažne ambalaže prikupe “divlji skupljači” sirovina. Uglavnom se prikupljaju papir i plastične flaše i ambalaža (i to ne sve koliko sam primetila). Najviše plastične ambalaže je naravno, pogađate oko niških pijaca – zelena tvrđavska, bulevarska, durlanska i druge pijace, “buvljak” subotom…
Loš primer
Bila sam jako iznenađena kada mi jedna žena koja stalno nešto prebira po kontejneru reče, da prikuplja plastične flašice od određene vrste kozmetike. Tu ambalažu neko lice otkupljuje po 20-30 dinara. Ta osoba u tu ambalažu pakuje melem koje prodaje. Koji je to melem koji se pakuje u ambalažu koja se ne steriliše, ja stvano ne znam, ali je podatak zabrinjavajući.
Moguća rešenja
Ako malo razmislimo doći ćemo do rešenja i videti da uopte nije teško smanjiti količinu otpada koje koju svakodnevno bacajamo. Evo nekih od rešenja, koje i sami možemo sprovesti:
- kupovati samo proizvode koji su nam neophodni,
- izbjegavati proizvode za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čaše, kuhinjski papirni ubrusi, papirne salvete, pelene…),
- korišćenje pamučnih, platnenih salveta, ubrusa i pelena
- i naravno da svako obavezno ima svoju torbu za kupovinu.
Jedno od rešenja je naravno sortiranje i organizovano prikupljanje sortiranog otpada i njegova reciklaža. Za to su potrebni kontejneri i dobra volja građana da u svojim domaćinstvima razvrstavaju otpad. Problem je što se biorazgradiv otpad kod nas ne koristi za kompostiranje đubrenje parkova, što većina savremenih zemalja radi. Kod nas se organski otpad odlaže i izbacuje sa plastičnim kesama koje u velikoj meri usporavaju ili onemogućavaju njihovu razgradnju.
Šta dobijamo reciklažom?
Uštedu energije:
- Jedna reciklirana limenka uštedi toliko energije da se može koristiti televizor tri sata.
- Jedna reciklirana staklena flaša sačuva energije koliko je potrebno računaru da radi 25 minuta.
- Potrebno je 70 posto manje energije da se dobije papir od starog papira nego od novih sirovina. I ima još puno primera.
Manje korišćenje veštačkih đubriva, jer oko 50% otpada iz kuća može služiti za pravljenje komposta.
Da li smo mi dovoljno bogata zemlja da sirovine bacama na deponije? Da li su naše prirodne lepote manje vredne i lepe pa se tako bahato ponašamo prema njima? Da li naša deca zaslučuju d aim ostavimo zemlju zatrpanu smećem?
Pre mesec dana sam boravio izvesno vreme u jednoj zapadnoevropskoj drzavi.U prodavnici gde moji rodjaci kupuju namernice,ne dobijate gratis plasticnu kesu,nego trebate da je platite,ako vam treba.Zato svako od njih kada ide u kupovinu nosi torbu ili plasticnu korpu gde stavlja ono sto kupi.Na pojedinim plasticnim flasama imate oznaku koja znaci da u prodavnici mozete smanjiti iznos racuna.To ostvaruju na taj nacin sto obelezenu plasticnu ambalazu stavljaju u automat koji je postavljen u prodavnici,dobijaju neku vrstu racuna i na osnovu tog racuna na kasi dopijaju popust na ukupan iznos koji trebaju da plate.Ne verujem da ta masina nesto mnogo kosta,a to je jedan od nacina da se resimo ambalaze i ustedimo.
Gospođo Violeta, vi mi vraćate nadu. Imate svu moju podršku.
Juče sam napisala na vremenskoj liniji Hijeroglifa, Branković pekare i IDEE sledeći tekst:
„U cilju očuvanja naše životne sredine molimo vaše ljubazne prodavce i naše sugrađane da smanje upotrebu plastičnih kesa. Da se zajedno borimo za našu prirodu. Priključite se našoj stranici i našoj akciji. Neformalna grupa zabrinutih biologa. Hvala“
Nisu mi odgovorili, a admin IDEE je obrisao komentar, šta da se kaže na to? Ali me i dalje frapiraju prodavci koji besomučno kupcima trpaju robu u kese (posebno svaki artikal). E ako imate ideju kako da ih nateramo…da bilo šta promene… Kažite
1. Niš HITNO treba da reši pitanje kontejnera razmeštenih po trotoarima i ispred zgrada ( napraviti za njih odgovarajuće žičane zaklone i ZATVARATI IH)
2. Prebaciti par desetina / stotina administrativaca u terenske radnike, da održavaju površine tkz. blokovsko zelenilo za koje je u par blokova dovoljan i jedan čovek dnevno
ImA tu još mnogo toga…
Sto ne nateramo velike markete da primaju plasticnu ambalazu i limenke, kao u svetu uz nadoknadu – jer nam je oni i prodaju pa ce to biti veliki korak !