U toj 1878. godini koja je bila sudbonosna za slobodu Srbije i Niša bilo je i nekakve grke romantike koju je naš proslavljeni pesnik i umetnik, Đura Jakšić opisao u nekoj vrsti pripovetke pod nazivom „Ranjenik“.
Do sada nije bilo poznato da je ova pripovetka zapravo pisana po karaketrnom duhu Antonija Paoaginija koji je te godine poginuo u bitkama na Crnilovcu. Jakšić je lično poznavao Paoaginija pa je tako i došlo do toga da jedan deo pripovetke bude posvećen ovom Italijanu koji se borio protiv Turaka u okolini Niša. Zato smo odlučili da otkrijemo ovu tajnu i to prenoseći delove zapisa dve ili tri knjige s početka 20. veka.
Antonio je, naime, bio pod komandom ruskog generala Černjejeva u čijem je sklopu bila jedna grupa italijanskih dobrovoljaca. To su bili kršni Italijani, zadojeni duhom velikog italijanskog heroja Đuzepe Garibaldija. Ganuti svetom mišlju oslobađanja Srbije, došli su u okolinu Aleksinca i pošpto ih je bilo dovoljno za četu, smešteni su pod komandu Rusa s kojima su rame uz rame oslobađali Srbiju od Osmanlijskog carstva.
-Antonijo je bio vedrog duha, sjajan pevač i još bolji muzičar. Uza sebe je nosio pušku, ali i mandolinu. U Italiji je ostavio svoju dragu Anetu i mnoge je pesme na ratišptu posvećivao njoj. Čak je pevao i pauzi nekih bojeva, a u mnogima je učestvovao. Bio je nekoliko puta ranjavan, ali se uvek vraćao u svoju četu, pošto bi ozdravio. Koban je za njega bio boj na Crnilovcu 25. avgusta po starom kalendaru kada je smrtno ranjen. Preminuo je u bolnici, ali videvši da su mu to poslednji dani, prethodno je zatražio da bude sahranjen sa mandolinom i slikom svoje drage Anete. Tako je bilo, a Antonijevu uzvišenu dušu opisao je u svojoj skici iz srpsko-turskog rata „Ranjenik“, proslavljeni pisac Đura Jakšić, navode stari spisi. Jakšić je pripovetku napisao još 1876. godine, ali je objavljena dve godine kasnije kada je ovaj tada neshvaćeni srpski umetnik preminuo.
M.S.