Grad vila Niš, osvajali su Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Grci, Rimljani, Huni, Avari, Bugari, Ugari, Vizantinci, Turci, Austrougari, Nemci i sada Srpska napredna stranka. Zalud – mogu ga osvojiti samo Nišlije.
U nesrećno vreme kada ideologija ne postoji, kada okoreli nacionalista propoveda bezuslovni ulazak u Evropu, a „pokrenuti“ socijalista čita Kapital Marksa na bazenu hotela Hayat, u vreme kada je “budućnost u koju verujemo” izlepljena baš po svakoj niškoj banderi bez stida i kajanja, politika postaje realno jedino sredstvo da se preživi a da se ne poludi. Zbog toga sam danas baš ovde.
Ja koji sam nastao od niškog asfalta pre 55 godina, ne moram da kažem da Niš nosim u srcu, kao što ne moram da uveravam bilo koga da volim Srbiju – neke se stvari podrazumevaju ako ste pristojno vaspitani. Uverljivost ovih koji se kunu u Srbiju i Niš jednaka je uverljivosti kojom se dečak, kome se pekmez cedi sa prstiju, kune „majke mi“ da nije otvarao teglu…
Tegle sa pekmezom se čuvaju na najvišoj polici, a ovi bi da se odmah popnu na hoklicu i baš svaku probaju vagajući da li je njima to dovoljno slatko…
Danas sam sa grupom ljudi koji su izlazili u Hipi dolinu, koji znaju šta je Rovče, koji su se budili da bi učili u skamijama Filozofskog, a nisu spavali da bi se zalubljivali u podrumu Medicinskog fakulteta, koji u Galiji nisu ostajali predugo jer ih je sutra čekao ozbiljan posao u Elektronskoj industriji…
Danas sam sa ljudima koji su jedini imali hrabrosti da sami stanu na crtu, ne pristajući na kompromise i prezirući filozofiju Makijavelija, ne primajući u sebe zarad pregršt glasova „graditelje“ sa šlemovima niti one čiji „iskreni“ predizborni poklič odavno koriste samousluge u Nišu…
Danas sam sa ljudima koju su imali dovoljno dostojanstva da ne zalepe niti jedan niški zid besmislemim plakatima ljubavi prema niškim zidovima, koji nisu utrošili niti jedan moj ili vaš dinar da bi snimili grandiozne spotove sa glumcima koji „veruju“ u magiju političara i političara koji veruju u magiju svoje reči, vaskrsle petokrake ili svetog egipatskog broja sedam, svejedno…
Vaspitavao sam i vaspitavam generacije i generacije mladih – sada samo pred njima imam ispit. Ako sam ih ičemu učio – učio sam ih da razmišljaju. Neka sada razmisle da li im je dobro i glasaju: ako veruju u njihovu budućnost neka glasaju za niške bandere, ako veruju meni neka glasaju za ove Nove ljude.
Moja se politička misija završava ovim činom – nisam niti na jednoj listi, nisam kandidat za bilo šta, nema veće funkcije od ove koju već imam: da lečim decu i vaspitavam mlade. Tu mi funkciju nijedna vlast nije dala, niti mi je ijedna može uzeti. I u ponedeljak 25. aprila, kao i 27 godina pre toga, odlazim u svoju ambulantu da se bavim magijom lečenja, a nama neka bude bolje nego je sujetna magija ovih koji se ne skidaju sa televizija neprestano nas uveravajući da nas jedini vole…
Vaš,
prof. dr Saša Živić
P.S. A Zoran Živković? Saznajte nekako njegov broj mobilnog i pozovite ga kada Vam bude najteže… Tada ne postoji bolji broj koji biste zvali… Ja to proverio. Verujte mi.
Nova stranka, pod rednim brojem 10, izlazi samostalno na lokalne izbore u Nišu.