Predsednik Unije privatnih pekara Niša Bratislav Vukadinović najavio je da su pekari spremni da siromašnim građanima besplatno dele deo preostalog hleba i peciva „od juče“, ali da još pregovaraju sa gradskim opštinama o obezbeđivanju adekvatnih uslova za takvu akciju.
– U svih pet opština u Nišu naišli smo na razumevanje za ovakvu ideju, ali sada nam predstoji obezbeđivanje adekvatnih prostorija i osoba koje zadovoljavaju sanitarne uslove za ovakav posao. Gradske opštine imaju neku vrstu socijalnih karti, odnosno spiskove najsiromašnijih građana, tako da bi hleb i pecivo, isključivo ono bez sira, sigurno završilo u pravim rukama. Niški pekari su i ranije imali ovakvu akciju, ali je podela jučerašnjeg hleba i peciva išla preko Studentskog centra, pa se dešavalo da te namernice završe i kod onih koji nisu najsiromašniji – rekao je Vukadinović za naš list.
Pekari kažu da je evidentna „navala“ siromašnijih građana Niša na bajat hleb i pecivo, koje se do sada prodavalo po dvostruko nižim cenama. U redovima pred pekarama čeka se u rano jutro i kasno uveče, a neke pekare ih i „upisuju u spisak“. U pojedinim pekarskim radnjama se rano ujutro u prodaji mogu naći kese u koje se pakuju hleb i razne vrste peciva od prethodnog dana, koje koštaju 100 dinara, a interesovanje za takvim „paketima“ je izuzetno veliko. U kompaniji „Don Don“, odnosno bivšem niškom Žitopeku, koji je najveći snabdevač hlebom u Nišu, navode da i oni prodaju jučerašnji hleb po 20 dinara, na fabričkoj kapiji, te da ga kupuju i siromašni i nakupci koji ga kasnije preprodaju. „Jagmu“ za jeftinim starim hlebom potvrdio je i nedavni incident pred jednom pekarom u centru grada, kada je u redu umalo došlo do masovne tuče.
Zorica Miladinović (list „Danas“)
Koliko sirotinje ima u Nišu , toliko ni svežih a ni bajatih hlebova NEMA !
A još kada priberemo sirotinju iz Sirije i Iraka …“nećemo se mi najesti hleba“!
E, Srbijo, Srbijo, na šta si spala, dok se naši političari kabadahije (na čelu sa nejakim AV) ku*če po svetu: Te ne damo ovo, te ne damo ono. Kao da tu boraniju politikantsku neko u svetu za išta brenuje. Kao da ih, bajagi, poštuju. Smeju i podsmevaju im se. Toliki ugled Srbija pod ovim tutumracima na vlasti ima. Lično sam se osvedočio. A narod im bedan, gladan, bos, bolan. Vlast kojoj boljitak naroda nije najpreči zadatak je zaslužila da se metne pred zid – srama. I da im se pljune u lice. Da sam napisao na koji zid stvarno mislim (ne samo ja, već većina naroda), ne bi mi objavilči ovo pisamce.
Mislio si na „Zid plača“? Ili na ….?
@Les miserables. Da, na zid njihovog poslednjeg plača u njihovim bednim životima.