[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar australijskog SBS radija
Šta se zbilo sa tromom političkom elitom u Nišu? Zašto je Niš srpski Amsterdam? Kako doći do mudrih političkih predstavnika grada?
Kada bi bilo koja stranka u Nišu osnovala avio kompaniju, dakle neki “ervejz”, na konkursu za pilote javilo bi se više kandidata koji nemaju ni čas škole za pilotažu, ali koji jednostavo misle da znaju i umeju sve, pa i da pilotiraju.Što da ne, pilotske plate su čak veće od poslaničkih. Doduše, teško bi im se mogla osporiti jedino veština političkog “pilotiranja” iz stranke u stranku za koje su imali višegodišnju obuku i praksu.
Ko čini nišku političku “ervejz” elitu?
Najmanje prave nišlije(prim. aut.-u ovom tekstu termin Nišlija namerno je napisan malim slovom), jer su se pred hordama došljaka koji su pristizali još od vremena petokraka, nišlije povukle u svoje kvartove i kafanice, i bez opaljenog metka predale grad tim dođošima raznih fela i kalibara. Zaplanjci, Topličani, Svrljižani, Palančani, Piroćanci, manje sposobni južnjaci kojima je dolazak u Niš bio ravan dolasku u Beograd, a u poslednje vreme naročito agilni i u građenju karijera vešta braća sa Kosova… Čim bi se dočepali neke političke ili druge funkcije, oni bi dovlačili i uhlebljivali svoje uže i šire familije, kleli se da su veće nišlije od samih starih nišlija i pretvorili ovaj grad u neku vrstu „srpskog Amsterdama“. Bora Čorba je inače holandski Amsterdam opevao kao grad u kojem je najteže sresti Holandeza! A u ovako nastaloj „kadrovskoj konkurenciji“ stare nišlije su gubile bitku za bitkom i odlazili su iz rodnog grada da bi tek u belom svetu svojim vrsnimm karijerama pokazali koliko je grad izgubio što ih je prosto naterao da odu!
U na ovaj način „okupiranom“ Nišu sa pridošlim „kadrovima“ nije bilo teško uzgajati duh palanke i provincije koja sva svoja posrnuća i bledila ekonomske i kulturološke „krvne slike“ želi da pravda metropolizacijom i centralizacijom, a bez opaljenog metka u borbi da se u samom gradu stvaraju autentične stvari i brendovi kojima će i metropola pozavideti. Ili da se metropoli i stranačkim centralama u njoj, jasno stavi do znanja, pa makar i uz „šakom o sto“, da ne može više to tako „da Niš bude dolina gladi, a samo prestonica da se gradi“!?
U niškoj političkoj eliti koja inače godinama „uspešno nevešto“ vlada ovim gradom nije teško prepoznati nekoliko karakterističnih sorti.
Decu komunizma i komunista koji se nisu odrekli nijedne „crvene privilegije“ svojih očeva! Zatim doktore marksističkih nauka koji su zadržali doktorate, a promenili ideologiju. Pa onda jebivetre spremne na svaku avanturu, jer ništa nisu ni stekli da bi imali šta da izgube. “Eksperte“ koji nemaju ni dana radnog staža, niti ikakav profesionalni uspeh u životu,pa kada se stranačkim kadroviranjem dohvate nekog položaja i dobre plate, gaze i sopstveni obraz da bi sačuvali nezasluženu poziciju. Onda diplomce i doktorante koji su u poznim godinama kao „putnici namernici“ naprečac završavali neke više škole i fakultete. Ili, vrsne profesionalce u svom poslu, koje su stranke namamile u svoje redove i od njih napravile nevešte političare koji gube vreme u političkoj bari sa mnogo krokodila… Tu su i kompleksaši raznih boja i kalibara koji ne vole da se rano vraćaju kući jer znaju da ih varaju žene, a deca poštuju srazmerno količini love koju su spremni da im tutnu u džep.
A koga nema, a trebalo bi da bude u niškoj političkoj eliti?
Više mladih, a samim tim i nedovoljno politički iskvarenih ljudi, koji ne samo što dobro znaju šta hoće, nego i kako to da urade. Više ljudi kojima politika nije jedino zanimanje i koji samim tim neće, ili makar neće tek tako i lako, pristati da navodno „u ime strančkih interesa i u ime naroda“ ne misle svojom glavom. Nišu i čitavoj Srbiji trebaju ljudi koji su stručni i sposobni, a ne samo politički podobni. Ljudi koji ne prezaju da popu kažu pop, a bobu- bob i koji nisu sa stovarišta moralno posrnulih i korumpiranih, da bi mogli biti ucenjivani biografijama. Pa i ljudi koji su u biznisu uspeli redovnim plaćanjem poreza državi i korektnim odnosom prema radnicima, a ne kojekakvi tajkuni i prevaranti. I ne oni koji, čim se dokopaju koje funkcije, počnu da harače narod pod geslom: „Grabi more odmah“ /GMO/!!!
Niškoj političkoj eliti nedostaju ljudi koji iskreno vole ovaj grad, kojima uz već poznati PDV nije poslovni manir i „ITM“ /ima li tu mene i za mene i koliko posto/ i neke nove face, brate. Jer, ovi koje gledamo već nekoliko decenija, mogli su da se dokažu i pokaž šta su znali i umeli.Ali, pošto nisu, već su nam se ozbiljno zgadili!
Završiću citatom iz knjige pokojnog Aleksandra Tijanića „Ja i niko moj“ objavljene posle njegove smrti.
„Na srpskoj političkoj sceni praktično da nema političara koji ne misli da je narod – stoka! Kao što gotovo da nema ni Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojim je otpao rep…. Srpska politika je puka halucinacija, izbori su farsa, parlament je privid, država je paravan, a naš život je samo iluzija. Mi smo samo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta.Smešteni smo u tegle kao zimnica za demone koje smo sami dozivali“ – zapisao je pored ostalog Tijanić.