[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Srđan Stojiljković
Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!
I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.
Tin Ujević, Svakidašnja jadikovka
Pornokratija (lat. Saeculum obscurum) je vlada bludnica, doba najveće pokvarenosti papstva, u X veku, kada su ljubaznice papa potpuno njima vladale, upravljale crkvenom državom i kao po nekom pravu nasledstva, bile stvarni gospodari Svete stolice. To je period u istoriji rimskih papa, počev od inauguracije pape Sergija III pa sve do smrti pape Jovana XII. Tokom ovog perioda pape su bili pod jakim uticajem moćne aristokratske porodice Konte i njihove rodbine.
Ne znam da li postoji jasna paralela sa današnjim životom prosečne građanke iligrađanina u Srbiji, ali sam gotovo siguran da, okruženi agresivnim urlicima moderatora javne reči koji propagiraju sve prljavo i nakazno, oni krvare. Izbodeni na smrt od gnojave estetike. Preplavljeni užasnim slikama, fiksirane glave i silom otvorenih očiju, kao u romanu Entonija Bridžisa – Paklena pomorandža; pod izgovorom da je to za njihovo dobro, i da je to način da se izleče njihoveobolele duše. Skoro pa da i sami verujukako je to za njihovo dobro.
U urednom stroju te estetske paravojske stoje sve znane i neznane starlete ogrnute duhovnim ništavilom, psovačice i prezrele kvazi umetnice, pevaljke u šljaštećim kostimima sa oreolom ekskluzivnih prodavačica ljubavi i anonimke spremne na sve iz svih mogućih rialitija. Užasni prizori te elitne brigade žigosanih i prevejanih dama, odlučnih pogleda, rehabilitovane samo da spasu svet. Od nas samih.
Medijski žigolo, to svevideće i sveznajuće oko, podvodi svoje junakinje svima nama, toj eksperimentalnoj gomili in vitro, u petrijevoj posudi, gde su nam izdvojene i te jedine pomalo zdrave komponente, ali izolovane iz uobičajenog biološkog konteksta, pa su takve zgodne za eksperimente. Rastegnuti kao žabe u laboratoriji, pomišljamo da je to potpuno u redu, jer,zaboga, svi to rade. I uopšte nismo okovani, samo smo zakačeni čiodama koje dobrovoljno trpimo.
Ponekad pomislim da smo samo u neko jako dobroj komediji, te da ovo ne može biti realnost. Ne može biti da mi je Ceca majka. Ne može biti da su starlete moji ideali ženske lepote. Ne može biti da su psovačice i razne druge jebačice na televiziji pre ponoći. Da taj program nije skremblovan jer odiše prostotom i pornografijom. Ne može biti da su devojke-kiborzi naš izvozni artikal, da se ceo svet zajebava sa nama. One, nekada normalne devojke, koje su ugradile u sebe pola svetske proizvodnje silikona i implitanata i glupo se keze, ponosne na svoj bezizraz. Ne može biti da će gole sise bezimenih i na sve spremnih ljubiteljki selfi fotografija, promeniti moja uzvišena i mnogo godina građena osećanja prema lepoti žene. Ne može biti da smo svi u ovoj zemlji rođeni kao slavuji, pa jedino što želimo je to da gradimo pevačke karijere. Moje lice treba da zvuči poznato ljudima koje poznajem i koje ću upoznati. Ne može biti da odjednom postoji fabrika za štancovanje identičnih devojaka. Život bez posebnosti i individualnosti. Sve one liče na gore pomenutu moju majku. Ja ipak pamtim vreme pre ove medijske revolucije kada je svako u sebi gradio karakterističan izraz, te se na taj način izdvajao iz gomile.
Pornografija je u redu ako je kontrolisana. Nemam ništa protiv nje. Ona sada zapravo u odnosu na ovaj „nepornografski materijal“ izgleda kao bezazleni tinejdžerski filmčić. Ovo sada truje dušu. Ali i pokoljenja.
Naša država je parlamentarna pornokratija.
Paravojska golih sisa nas vodi u bespuća gde ćemo svi osim njih postradati. One imaju svoj Kipar, svoje Amerike i Nemačke. Mi imamo ovo što imamo.
Postajemo bolesna nacija.
Sve se uskomešalo. Loše nam je jer je neka pevaljka ili starleta raskinula sa dečkom. Svi odjednom navijamo da je posluži ljubavna sreća, jer to nam je bitnije od svega ostalog. Naš novine su postale tabloidi i oglasne strane bogatih.
Ubijamo roditelje. Prijatelje. Decu. Komšije. Nepoznate.
Silujemo i maltretiramo žene.
Bavimo se dečijom pornografijom.
Nama su ovladali nepismeni mediokriteti koji se po svom ustanovljenom pravu smenjuju na prestolu.
Gde ide ovaj svet? Ovi ljudi?
Kažite ne, vi svesni. Udarite rukom o sto. Kupite knjigu. Kupite disk nekog domaćeg benda. Idite u pozorište ili na koncert ozbiljne muzike. Na rok koncert. Podržite mlade talentovane ljude još čiste od prljavštine ovog paralelnog sveta. Šetajte gradom. Provetrite misli. Očistite dušu.
Kako bi stari dobri Meša Selimović kazao: Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?