[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Miša Ristović, novinar Večernjih novosti
MLADI ISTORIČAR ALEKSANDAR DINČIĆ OTKRIVA PRAVU ISTINU O OPERACIJI „DUNAVSKI VILENJAK“, IZVEDENE 1944. GODINE
Komandant korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini pukovnik Velimir Piletić uslovio Nemce da sve plovne jedinice predaju četnicima
Više od 220 brodova, odnosno celu Crnomorsku flotilu, potopili su nacisti u operaciji „Dunavski vilenjak“, kod sela Prahova početkom septembra 1944. godine. Međutim, na potapanje ih nije primoralo bekstvo pred Crvenom armijom, kako se do sada tvrdilo, već su Nemce na taj čin primorali četnici i rumunski vojnici.
Ovo otkriva mladi niški istoričar Aleksandar Dinčić, koji je istražujući „Dunavski vilenjak“ pribavio dosta nemačkih dokumenta o ovoj operaciji. Kako objašnjava, krajem avgusta 1944., kod Gvozdenih vrata na Dunavu nalazilo se oko 200 teretnih brodova sa dragocenim tovarom, kao i veliki broj malih jedinica nemačke Ratne mornarice.
– U Ratnom dnevniku Komande Grupe Armija „F“ za 1. septembar zapisano je da pokušaji da se savladaju rečne prepreke nisu uspeli, pa je planiran prodor uz pomoć vojske i vazduhoplovstva – kaže Dinčić. – U tu svrhu je formiran i specijalni štab pod komandom inženjerijskog general-majora Bacinga, koji je potčinjen vojnoupravnom komandantu Jugoistoka. Nemačka komanda je u cilju deblokiranja svojih pomorskih snaga izradila dve operacije.
Prva je nosila šifrovano „Vodena vila“, a je cilj joj je bio da se sa 200 šlepova natovarenih hranom i materijalom izvrši prodor Dunavom na odseku Turn Severin-Bazijaš, uz podršku Specijalnog štaba „Bacing“. Druga operacija „Dunavski vilenjak“ imala je zadatak – prodor 92. motorizovane grenadirske brigade severno od Dunava. Komandant 8. grupe jurišnih korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO) pukovnik Velimir Piletić je još 15. avgusta 1944. godine izdao instrukciju za opšti napad na Nemce na celom sektoru Dunava.
Piletićevi četnici najpre oslobađaju od Nemaca (pripadnika Ruskog zaštitnog korpusa) Majdanpek, a od Bugara, Kučevo (26. avgusta), zarobivši 120 nemačkih vojnika, uglavnom pripadnika Ruskog zaštitnog korpusa i oko 500 Bugara, među kojima i komandanta 25. divizije. Posle Kučeva i Majdanpeka, četnici oslobađaju Petrovac na Mlavi i Žagubicu (1. septembra).
– Nemački izveštaj od 1. septembra 1944. godine, konstatuje da su četnici zauzeli, na južnom dunavskom predpolju, rejon Petrovac-Žagubica-Kučevo – predočava istoričar iz Niša. – Potom četnici opkoljavaju Donji Milanovac sa kopna. Oko same varošice bio je postavljen pojas nagaznih mina od kojih se nije moglo prići. Nemački garnizon u ovom mestu imao je još naslon na ratnu mornaricu, na Dunavu.
Kako je tih dana Rumunija stupila u rat na strani saveznika, Piletić je izmenjao oficire za vezu sa rumunskom armijom i ugovara zajednički napad na nemačku ratnu flotu. Takođe, Rumuni su obećali da će artiljerijom pokušati da razore minska polja oko Donjeg Milanovca.
Dunavom se povlačilo oko 120 brodova nemačke Dunavske rečne i Crnomorske flote, koji su morali da se probiju kroz Đerdapsku klisuru. Rumuni tada zaposedaju levu a četnici desnu obalu Dunava i dočekuju Nemce. Nacisti već 1. septembra šalju izvidnicu od tri broda, od Prahova u pravcu sela Rtkovo. Brodove napadaju Rumuni i četnici prilikom čega su potopljena dva broda dok se treći vratio natrag.
Rumuni su u ovom napadu dejstvovali artiljerijom a četnici iz pešadijskog naoružanja i postavljanjem rečnih mina koje su još ranije dobijali od zapadnih saveznika u cilju potapanja nemačkih brodova „Kajmakčalan“, „Ginter“ i „Holandija“.
A 2. septembra, Nemci pokušavaju prodor, ali nisu doprli do Brze Palanke, jer su ih Rumuni i četnici vratili. Istog dana, pukovnik Piletić upućuje ultimativni zahtev nemačkom ortskomandantu u Negotinu da sve plovne jedinice u roku od 24 časa predaju četnicima.
– Uveče toga dana Piletiću je saopšteno da ga nemački komandant iz Negotina traži telefonom iz Brze Palanke – veli Dinčić. – Piletić je za pregovore delegirao jednog oficira sa dobrim znanjem nemačkog jezika. Telefonom je nemačkom ortskomandantu potvrdio ultimativne zahteve i obavestio Piletića da odgovor ne može dobiti pre 48 časova. To isto veče, u Berlin je odleteo jedan kontraadmiral kod Hitlera, obzirom da je jedini pozvan da donese naređenje o predaji flote.
NEZABELEŽENO
O POTAPANJU nemačkih ratnih brodova na Dunavu naša istoriografija gotovo da ništa nije zabeležila. Pripadnici NOVJ prvi put su se susreli sa snagama Crvene armije tek 12/13. septembra 1944. godine u selu Radujevac kod Negotina. Nešto kasnije, počele su njihove zajedničke vojne operacije u cilju isterivanja okupatora iz zemlje.
PROTIVNIK
PUKOVNIK Piletić bio je jedan od onih komandanata JVUO koji je emigrirao na Zapad i nije isporučen vlastima FNRJ da mu se sudi kao navodnom ratnom zločincu i saradniku okupatora. Pristao je da se pojavi pred demokratskim sudu u Parizu. Na tom procesu, pobijena je svaka tačka optužnice iz Jugoslavije, jer je dokazano da nije imao nikakve veze sa Nemcima već je bio njihov najveći protivnik, kao i da nije bio zločinac. Umro je 1972. godine i sahranjen je na groblju Tije u Parizu.
IZVEŠTAJI
KLJUČNI izvor za ovaj misteriozni događaj na Dunavu su nemački dnevni izveštaji za period od 2. do 8. septembra 1944. godine, koji su doneti na mikrofilmovanim trakama iz Nacionalnog arhiva u Vašingtonu i čuvaju se u Vojnom arhivu u Beogradu.
Izveštaji su prevedeni sa nemačkog jezika, ali nisu objavljeni u Zborniku dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, upravo zbog ove antiosovinske akcije JVUO na Dunavu, koja je Nemcima prouzrokovala veliku štetu.