[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Igor Aćimović
Nekažnjavanje bahatosti jednog broja maminih i tatinih sinova „u džipovima“ može prouzrokovati kobne posledice na niškim ulicama dok nas taksiste odmah umeju da kazne kada parkiramo van propisanog stajališta ili ne vežemo pojas(zbog koga se osećamo nesigurno noću kada nam pijani sednu na zadnjem sedištu), deo je razgovora kojim smo počeli temu sa niškim taksistima o njihovim najvećim problemima u gradu tokom posla.
-Najkritičnije mesto u gradu je definitivno deo ulice Dimitrija Tucovića kod železničke stanice, gde se na potezu od 150 metara nalazi četiri pešačka prelaza koji su noću veoma neuočljivi, pa veoma često dolazi do nezgoda, koje se ne retko završavaju i fatalno. Što se tiče semafora, posebno su „problematični“ semafori čiji rad nije usklađen sa rampama na pružnim prelazima, gde se „ističe“ semafor na uglu Vojvode Gojka i Njegoševe (kod Angroprometove ambulante) koji kada se spusti rampa „drži“ crveno dobrih 10-ak minuta posle dizanja rampe. Gužva u Nikole Pašića se stvara zbog pešačkog prelaza kod Kalče gde bi trebalo hitno postaviti semafor ili na neki drugi način rešiti to „usko grlo“. Tvrđava i saobraćajnice oko nje su posebna priča i to subotom kad je pijačni dan. A što se tiče rupa, valjda vam je jasno da čitava saobraćajna mreža u gradu liči na mesečevu površinu. Posebno bi istakao Durmitorsku ulicu, kao i ulice oko Gimnazije Svetozar Marković. Problem gužvi je rešen sjajnim kružnim tokovima koji su se pokazali kao idealno rešenje. Sve u svemu istočni deo Niša od centra prema Bulevaru i Trošarini je na zadovoljavajućem nivou, dok je zapadni, pravi pravcati divlji zapad. Neosvetljen, mračan, siv i nebezbedan, kao i deo oko OTC-a.” – rekli su nam u udruženju Duga taxi.
U Nišu postoji par hiljada taksista, i višestruko manje obeleženih taksi stajališta. Parkiranjem van obeleženog mesta rizikujete kaznu od 5000 dinara, za koliko jedan taksista mora da radi 4-5 dana. Taj problem posebno je izražen na stajalištu „Zona“ na Bulevaru, pored parka Svetog Save i na Trgu Kralja Aleksandra, kao i u centru grada gde taksistima nije dozvoljeno „ni da sačekaju mušteriju“, a sa druge strane „divljaci“ tu nesmetano stoje danonoćno.
“Koliko ima tačno taksista u Nišu? To više niko ne zna pouzdano. Zašto? Zato što su lokalni moćnici u saradnji sa jako sumnjivim „prifatnicima“ preko noći 2010 godine promenili postojeći zakon o obavljanju taxi-prevoza. Pa su se „dosetili“ da svako može da osnuje firmu i da kupi desetak vozila i upošljava radnike (taxi vozače) Do tada je praksa bila JEDAN TAKSISTA – JEDNA TAKSI RADNJA, više udruženja. Bilo nas je 450. Pojavom „firmi“ taj broj se enormno uvećao, pošto na svako taksi vozilo dolaze dva vozača. Tu više nema profesionalizma. Bez ikakve predhodne provere dobićete ključeve od taksija i postaćete „taxista“. Ti „taksisti u prolazu“ crnče kod pomenutih „privatnika“ za 20% bruto zarade 12h dnevno – NEPRIJAVLJENI. Stajališta, naravno nema dovoljno. Niški taksisti kažu da i u njihovim redovima postoje osobe koje ne poštuju uvek saobraćajna pravila, ali napominju da su takvim greškama uglavnom sklone mlađe kolege, koje podlegnu pritisku mušterija kojima se žuri. Taksisti navode da ne opravdavaju takvo ponašanje.
„Problem“ predstavlja i vožnja bez pojasa, jer kako kažu ponekad se ne osećaju „sigurno“ kada vežu pojas. Taj problem je aktuelan u noćnim satima, kada mušterija sedi iza taksiste, a taksista nema nikavu zaštitu.
Oni takođe ističu i problem javnih toaleta, i predlažu da Grad uloži novac od poreza koji prikupljaju od taksista, kako bi rešio taj problem, ne samo taksista, nego i svih građana Niša. Taksisti se u slučaju nužde snalaze ko kako ume, a sa vremena na vreme možete i da osetite smrad kod Suda, gde oni često vrše nuždu, možda i iz nekog revolta.
Semafor u ulici 7. Juli, kod crkve svetog Luke, traje predugačko (crveno svetlo), dok semafori kod Palilulske rampe, i dalje prema Starom groblju, traju prekratko (zeleno svetlo), kao i semafor na Trgu Kralja Aleksandra, kada se iz centra grada skrećete prema trgu.