Priča prva – BRDO BEZ BRDA
Prijateljima, kojima sam obećao da ću im ispričati priču i utiske o Rimu…
Kad stigneš na Termine, valjda je to to. Stanica za sve (glavno železničko i saobraćajno čvorište). Jure se vozovi i ljudi, na stepenicama i po lokalima (to već kao podzemni prolaz u Nišu, samo Rimskije)…
Ja sam zaobišao Termine. Bio sam već tamo, pa ću ga zato elegantno isključiti iz priče.
Ima nešto čarobno u tom gradu, gledali smo na filmovima…
Izmedju sedam brda Rima, posle mora i turbulencije, stigneš u “to podnožje”, na vrh brda-mrda.
Ne… neverovatno je, na primer Piazza Navona, velika pijaca, tako je bar ja zovem. Liči na Bulevarsku, u Nišu. Samo što ima fontanu, curi voda i pijani Skandinavci po njoj.
Ima čoveka sa tri noge, ima svinje sa dva praseta, ima i čoveka čak i bez čovečnosti… sve ima na toj pijaci života.
Na kamen i kamen, mermerne zgradetine odasvud. Toliko mnogo je tih kamenih stena i cigli, da posle dva dana tražiš livadu. A ljudi ljubazni i fini, osim ovih što nisu. Mnogo stranaca, Japanaca, Kineza, Avganistanaca, Rusa, Srba i Britanaca, a i po neki Nemac il Švedjanin, šta li je.
Turisti kao turisti, oči im ispale od gledanja u kornete.
Na Panteonu, koji je zbilja lepo zdanje, monumentalno, pola dovršeno, pola nikad nije i neće; treća polovina zjapi u nebo kolko god se proteže sa sumnjama ovodanašnjih graditeljskih ruku.
Neki azijati slikaju se u prostoru ograđenom od ljudi, ta misleći valjda da je to neka fora, da je tu neki grob nekog pape ili crnog djavola, ne znajući da je tu samo rupa, ogradjena rupa obična da neko ne padne…
Samo ne dao Bog da štrajkuju rudari, tj. prevoznici javnog saobraćaja… kod njih su jaki sindikati, pa čim ih nešto stani-pani, oni odmah na štrajk, i dobiju sve – jer nema šta drugo, kolaps.
Rim ima 500 crkava i crkvica… jedno od razloga zašto ga zovu „večitim gradom“. Nije ni čudo kad je od prvog veka nove ere Rim postajao centar hrišćanskog sveta, a od osmog veka i područje Papske države – sve do 1870.
Sve se prodaje u Rimu. Ima pekara, ima restorana zelenih, ima radnji raznih… I Rim se prodaje!
Pita me jedna žena odakle dolazim – rekoh sa brda, odozgo (misleći na Trionfale); ona mislila na zemlju. A odakle ona? – kaže rodjena Rimljanka, bili tu i njeni već neku generaciju… rekoh joj – čuo ja za taj Rim, nije loše mestašce za životarenje.
Znao sam da pređem i po 30 kilometara dnevno šetajući Rimom…I nisam se našetao.