Sasvim lično: Magični Ćira u četvrtak na optuženičkoj klupi zbog pretnji Perišiću

Srpski književnik Zoran Ćirić, poznatiji kao Magični Ćira, a ako se malo potrudi dobiće nadimak i „Niški Karlos“, sešće na optuženičku klupu u četvrtak jer se kako kaže birokratski rečnik, tereti da je poslao preteću poruku aktuelnom gradonačelniku Niša, dr Zoranu Perišiću (SNS). On to nije učinio direktno, već je poruke poslao niškim političarima Igoru Novakoviću (SPS), Miletu Iliću (SPS), Branislavu Jovanoviću (tada URS) i Draganu Čorbiću (SNS). U porukama koje zapravo predstavljaju svojevrsni performans se navodi „da poruče Perišiću… da će seme da mu se zatre… jedino samoubistvo može da ga spasi…“.

I sad, to bi stvarno bila preteća poruka da nije u pitanju dobitnik mnogih pa i NIN-ove nagrade, Magični Ćira, za koga je dobro poznato da može da te svakako „napačavri“, i opravdano i neopravdano, ali ne može nikome da nanese zlo. Normalno, službena dužnost je službena dužnost i sada je đavo odneo šalu direktno na klupu palate pod golem sat.

– To je bio klasičan test za ljude kojima sam poslao poruke, a nikako za Perišića. Ja čoveka i ne poznajem. Nisu sve poruke iste, ima varijacija… To je bio test da vidim ko će se prvi od njih odati. Ponašaju se pred Perišićem servilno, a u stvari se svi međusobno mrze. Te poruke jesu pretnje, ali su deo istraživanja za roman. I bilo je surovih izraza, jeste, ali sve je to deo književnosti – priča Magični Ćira.

Ćira i ja se susrećemo godinama već nekoliko puta ne bi li s njim napravio intervju, ali ni meni ni njemu to nikada nije pošlo za rukom. I pored dobre volje, stvarno se nikada nije izrodio klasičan intervju. Krenemo mi da pričamo o nekoj njegovoj knjizi, ali priča se toliko razvije da sada imam dve TDK kasete njegovih intervjua čiji ću zvuk verovatno nekada da „skinem“ ne bi li ga pretočio u fantastične redove o erotskoj privlačnosti Draže Mihajlovića, uticaju brushaletra i Brus Lija na nišku omladinu, razlikama u “ predigri“ kod anglosaksonaca i Slovena, pogrešnim udarcima boksera Džoa Frejzera i Kasijus Kleja(Muhamed Alija), o državama koje pokazuju otvoreni fašizam ili o nedokučivoj želji da ga moja pokojna baba Tana, napokon, zavoli. Takvi i svi ostali razgovori odlutaju negde u lepe birtijaške i brilijantno maštovite opise događaja sa mnogo brutalnih termina o vlasti, političarima, besmislenim teorijama zavera, polutanskim navikama Nišlija…

Da se vratimo optuženičkoj klupi. Kako pamtim prvi put je bio na njoj kada ga je moja baba Tana isterala iz kafanice koju je držala prekoputa Banovine jer se peo na sto, recitijući neku avangardu i to sve u pokušaju da izmeni svest prisutnih vojnih penzionera (različite ideološke pripadnosti). Uvek je bio ekpresno izbačen iz kafanice, ali uvek i aboliran. I uvek je ponovo dobrodošao.

Sada je klupa tesnija. Tu su sudija, advokati… Bez obzira što ceo Niš zna da se pretnje nikada neće ostvariti, bez obzira što je poznato da to nije mislio ni u trenutku slanja poruka, ipak stvar je sada ozbiljnija. Magični kao Magični. Verovatno će se priče iz sudnice preseliti u neki Ćirin budući roman. Ako je atmosfera inspirativna, biće tu „pikantnih“ redova.

M.Smiljković