Želeći da svom narodu ostavi pouku za budućnost, veliki Dositej Obradović je napisao basnu „Magarac u lavljoj koži“, u kojoj se magarac maskirao lavljom kožom, osilio i plašio sve koje susretne, pa od sreće zanjakao, što su pastiri čuli i dobro ga naučili pameti.
Premijer u lavljoj koži
Na žalost, srpski narod nije shvatio Dositejevu pouku. Naime, Srbi danas imaju premijera u lavljoj koži! On može da smanji plate i penzije nakon obećanja da to neće učiniti, poput pravog lava može izjaviti da ih može i povećati, čak i više nego što to dozvoljava MMF, ali neće. Eto, može mu se… A Srbi preplašeni, boje se lava, sklanjaju mu se s puta, ćute i trpe. Sve dok ne ode kod Angele Merkel ili u Brisel, pa ne dobije po leđima, baš kao u Dositejevoj basni. E, onda zavapi kako samo Srbija neće podizati zidove i bodljikave žice, iako se cela Evropa pošteno ogradila od Srbije, načinivši je tampon zonom , kada su emigranti u pitanju.
Evropejski Nato prijatelji i humanost
Po povratku od svojih evropejskih NATO prijatelja, premijer Vučić obično ne zvuči više kao lav. Onda govori kako će udomiti i izdržavati više desetina (ili stotina) hiljada azilanata iz Sirije, sve o trošku građana Srbije. I sve bi to bilo divno i humano, da u isto vreme nije zaboravio svoje izbeglice, koje su pobegle ispred noža iz Hrvatske ili sa Kosova.
Hoće li Sirijci zimi u toplom dok se Srbi s Kosova smrzavaju?
Poslednji primer zaboravljanja svojih prognanih je ukidanje grejanja u lameli srpskih izbeglica sa Kosova u Pasi Poljani. Kako to da Srbija ima sredstva za prijem i celokupno izdržavanje sirijskih izbeglica, a za svoje nema ni za grejanje?!? Znači li to da su sada prepušteni na milost i nemilost zimi, koja nadolazi? I da li premijer ne može svom narodu povećati penzije i plate upravo zbog toga što su mu nalogodavci naredili da mora trajno nastaniti i izdržavati toliki broj azilanata?
„Američka kuhinja“ destabilizuje Evropu
Ono što je još čudnije i još strašnije je i sama činjenica da je sirijski egzodus, po svemu sudeći, isceniran u kuhinji Amerike, čiji je cilj da islamizuje i destabilizuje Evropu. Više nego sumnjivo je da se toliki broj „spontano“ podigne i krene ka Evropi, pod okriljem ekonomskog egzodusa, nedeljama pešačeći, a daleko bliži i bogatiji su im Katar, Kuvajt, Saudi Arabija… Naročito što tamo nema žica, ni jezičkih barijera.
Svakome bi trebalo pomoći, ali prvo Srbima
Srpska radikalna stranka smatra da svakom proteranom čoveku treba pomoći, ali istom merom, kao i zemlje u okruženju i tako što će se prvo udomiti srpski prognanici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije, spasiti od smrzavanja i gladi, pa tek onda i druge iz sveta. Ono na šta treba posebno obratiti pažnju je i ulazak islamskih terorista pod maskom azilanata, onih koji su do pre par nedelja bili koljači na ratištu, a danas ulaze u Srbiju i celu Evropu pod maskom azilanata i odvojiti ih od pravih stradalnika, ne pustivši ih u Srbiju. Postavlja se pitanje: Koliko ćemo biti bezbedni, ako udomimo toliki broj Sirijaca? Možemo li očekivati da svakog dana neko obavijen eksplozivom, uzvikne u nekom niškom tržnom centru, bolnici, autobuskoj stanici, školi : „Alahu Agbar!“, i digne u vazduh nedužne civile?
Dositejev junak
Na žalost, Srbija danas nema snažnog premijera koji može da postavi takvo pitanje, reši tako složen problem, već poslušnika, koji lavlju kožu nosi samo kada treba da plaši svoj narod poskupljenjima, padom standarda, odlučnošću da lično zabrani povećanja primanja. Ako je za utehu, ovakvim vođenjem Srbije, na sledećim izborima proći će poput Dositejevog junaka u lavljoj koži.