[dropcap color=“#DD3333″ type=“square“]g[/dropcap]rađanin: Milorad Doderović, novinar australijskog SBS radija
Ako se, kako tvrdi ministar prosvete Srđan Verbić, studenti nisu setili da na vreme učestvuju u kreiranju novog zakona, kako to da se ministar i ostali iz vlade kao predlagači nisu setili da pozovu studente da se aktivno uključe? Ali, možda je cilj bio da se novi Zakon o visokom obrazovanju skarabudži što pre bez studentskih „zakeranja“?
Na aktuelnim studentskim protestima povodom režima studija koji im je skrojio novi zakon mogu se videti mnoge duhovite ali i vrlo istinite parole. Jedna od njih je: ”Studenti nisu zapalili žito, ali mogu da zapale… “! Da “zapale” u beli svet svakako, kao i mnogi najbolji i najtalentovaniji iz njihovih redova u prethodnim generacijama. Ne treba se inače praviti slep pa među studentskim zahtevima ne uočiti i one koji se odnose samo na apsolventski staž i broj ispitnih rokova, već i na ukupni materijalni položaj univerziteta i akademskih građana. Na njima štedeti i na njima zakidati znači i rizično zakidanje na budućnosti čitave zemlje.
Ne mogu ovim povodom a da se ne setim kako je u parlamentu tekla rasprava pre usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju. Poslanici su se retorički i polemički trošili u raspravi a validnosti diploma i doktorata pojedinih ministara i drugih državnih funkcionera. O studentima i njihovom položaju gotovo da nije bilo ni reči, niti je iko od poslanika mogao da kaže da je bio među studentima, razgovarao o predlogu zakona i čuo njihove primedbe. Takvih razgovora nije bilo ni preko plota. Ministar Verbić čak reče ovih dana da se “seća da je bilo nekih studentskih sugestija i predloga”, ali i da “nije siguran da je nešto od toga ušlo u konačnu verziju zakona”.
Da je bilo svega ovoga čega inače nije bilo u procesu pripreme novog zakona,ne bismo imali studentske proteste i tenzije koje imamo, a koje troše i vreme i energiju, pa i novac na direktan ili indirektan način. Nova vlada je morala da, učeći se na lošim primerima prethodnih, prekine praksu kabinetskih krojenja zakona koji se štancuju na brzu brzinu da bi se Briselu predočavao što duži spisak novousvojenih zakona, a da posle trljamo glavu kako su i koliko ti isti zakoni primenljivi u svim i ovakvim kakvi su našim uslovima.
Ima ona mudra narodna izreka da je zaludan posao i trošak ako “Rajku krojite kapu, a da mu prethodno ne izmerite glavu”! Džaba je onda čuditi se što je za Rajka tesna kapa!